Трговински рат штети и ЕУ и Русији

Према извештајима агенција

Москва, Брисел – Одлука Европске уније да уведе нове санкције Русији значи да је изабран пут подривања мировног процеса који је започет у Украјини, изјавио је јуче шеф руске дипломатије Сергеј Лавров ТВ каналу Русија-1, преноси Танјуг.

„Полазимо од тога да усвајање такве одлуке у тренутку када мировни процес (у Украјини) почиње да буде стабилнији, значи да је одабран пут подривања мировног процеса”, рекао је руски министар иностраних послова и указао да ће Москва реаговати „мирно, адекватно, пре свега, полазећи од неопходности заштите наших интереса”, пренео је Итар-Тас.

Садашњи блок санкција ЕУ Русији ступио је на снагу неколико дана након што је у Минску 5. септембра потписан споразум о прекиду ватре и почетку преговора о политичком решавању сукоба у Украјини, подсећа руска агенција.

Руска штампа осудила је јуче „рат санкцијама” између Русије и Запада, дан пошто су Брисел и Вашингтон објавили ступање на снагу нових санкција Москви због њеног наводног мешања у сукоб у Украјини, преноси Бета–АФП.

„У санкцијама нема примирја”, пише дневник Комерсант. „ЕУ и САД уводе нове рестрикције за Русију, она припрема одговор”, додаје лист.

Овај „рат санкцијама” који је почео Запад само ће на крају довести до „узајамног проширења економског ембарга”, упозорава економски лист „Ведомости”.

„Стигла је нова рунда рата санкција. И нешто нам говори да није последња”, наводи радио Бизнис ФМ у уводнику објављеном на свом сајту. Радио додаје да привреда вероватно ту нема никакве везе већ да се ради о „размени политичких удара” у којима нико не води рачуна о последицама по себе.

Актуелни трговински рат на релацији Брисел–Москва, који се од јуче поново захуктава, колико год био болан за руску привреду, толико ће, по свему судећи, бити болан и за европске земље чија привреда сарађује с руском, преноси Танјуг.

Европска унија је од јуче увела нови пакет санкција Русији због њене улоге у украјинској кризи. На мети санкција су се нашли руски нафтни гиганти – „Росњефт”, „Трансњефт” и „Гаспромњефт” којима је забрањен приступ европском финансијском тржишту, а санкције погађају и пет банака – Сбербанк, ВТБ, Гаспромбанк, ВЕБ и Роселхозбанк – које су на мети санкција од 31. јула.

Ограничења за позајмице и инвестирање на европском тржишту уведена су овим банкама због њихове повезаности са нафтним гигантима, а на „црној листи” се нашао и руски произвођач оружја „Калашњиков” и још осам великих имена одбрамбене индустрије.

На мети Брисела су и људи блиски Кремљу. Све укупно, на мети санкција ЕУ, САД, Канаде, Јапана, Аустралије, Швајцарске и Норвешке до данас се нашло 420 Руса и 143 компаније.

Председник Европског савета Херман ван Ромпај прекјуче је саопштио да ће санкције бити потпуно или делимично укинуте већ крајем месеца уколико ЕУ процени да се спроводи мировни план за Украјину, о коме се још преговара.

Аналитичари за Би-Би-Си наводе да је нови пакет санкција „потенцијално опасан” за руску економију која бележи драстичан пад. Показатељи руске привреде нису нимало светли и говоре да се Русија „тетура на ивици рецесије”, да раст није забележен од априла до јуна, а током целе прошле године износио је свега 1,3 одсто.

„После неколико година замаха захваљујући приходима од гаса и нафте, економија се сада суочава са мањим приливом инвестиција и капитала”, оцењује британска ТВ мрежа.

Али, поставља се питање да ли ће неке чланице ЕУ више страдати од других у блоку због санкција Москви јер нису све на исти начин повезане са руским тржиштем које је за поједине европске компаније постало рај за извоз трговинских производа.

Немачка је једна од оних земаља која сигурно није имуна на санкције имајући у виду да је извоз у Русију прошле године достигао невероватних 38 милијарди евра, што је уједно и највећи извоз у ЕУ. Што је још важније, Немачка задовољава са више од 30 одсто својих потреба руским нафтом и гасом, док се тај број пење на читавих 100 одсто код земаља некадашњег источног блока.

Европски извозници хране се увелико суочавају са губицима пошто је Русија увела ембарго на увоз многих прехрамбених производа из ЕУ као моментални одговор на претходну рунду санкција Брисела. Европски произвођачи поврћа, воћа, млека, меса и друге хране трпе због трговинског рата између Брисела и Москве који траје скоро годину дана.

Зато не чуди што је после јучерашње мере Мађарска затражила од ЕУ да на дневни ред састанка Специјалног одбора за пољопривреду стави субвенције за воће и поврће, након што је Брисел ове недеље обуставио исплату помоћи пољопривредницима који су погођени руским ембаргом на увоз воћа и поврћа из ЕУ.

Комесар ЕУ за пољопривреду Дачан Чолош најавио је ове недеље обуставу 125 милиона евра вредне помоћи пољопривредницима, наводећи да је Брисел примио сумњиве захтеве за накнаду штете из земаља чланица уније, који неколико пута премашују просечан европски извоз у Русију.

Будимпешта је претходно већ упозорила да је потребна већа помоћ од планираних 125 милиона евра.

Глас су дигли и немачки медији који упозоравају да европске енергетске компаније констатују опадање испоруке гаса из „Путиновог царства”.

„Тешко је замислити да се ради само о техничком проблему. Пре би се рекло да Руси управо показују своје инструменте за мучење. Они не морају тотално да прекину снабдевање гасом.

Смањена испорука током неколико недеља требало би да буде довољна да се Европљани унервозе”, преноси радио Дојче веле писања немачких медија.