Чеов убица прогледао

Боливијски подофицир Марио Теран, чувен по томе што је пре четрдесет година убио Че Гевару, добио је, како је известио лист "Гранма’, званични орган Комунистичке партије Кубе, необични поклон. Група лекара са Кубе, која у оквиру хуманитарног револуционарног рада бесплатно лечи сиромахе по Латинској Америци, оперисала га је од катаракте и не знајући да је пацијент усмртио револуционарну легенду коју би данас сви да присвоје. Син Марија Терана написао је писмо захвалности које је објављено у локалном листу Санта Круза "Дебер". На светлост дана (јер боливијски локални лист нема свој веб-сајт) изнела га је "Гранма", а убрзо затим о томе су известили и престонички медији у Боливији.

Теран је оперисан у једној од болница које је Куба, у оквиру заједничке акције са нафтоносном Венецуелом, поклонила Боливији а коју је, како се истиче, недавно отворио председник Боливије Ево Моралес. Поред стотина других сељана индијанског порекла, и Терану је скинута очна мрена, те је захваљујући солидарности са Кубе – прогледао.

Хавана о разлици између Кастра и убица

"Прочитајте добро ово име: Марио Теран… сутра га се нико неће сетити, као што су га заборавили и пре четрдесет година када је у једном тренутку постао светска вест, пише коментатор Ектор Артуро у тексту "Гранме" који носи наслов "Че добио још једну битку". Када је добио наредбу од својих шефова да пуца у Чеа, Теран је свој страх утопио у алкохолу. Дрхтао је као прут, а Че му се учинио "великим, огромним".

Че је, рањен и разоружан, седео на земљи у дворишту неке јадне школице, па када је видео како његов убица оклева, како се тресе, раздрљио је кошуљу  и викнуо: "Пуцај овде, убићеш човека, шта се тресеш…"

Данас као старац, додаје "Гранма", Теран ће опет моћи да ужива у бојама боливијских прашума, у осмеху својих унука, да гледа фудбалске утакмице… Али "никад неће бити у стању да види разлику између идеја оних који су му наредили да убије једног човека, и оног који је наредио лекарима  да једнако лече пацијенте било да су њихови "компањероси" или "непријатељи". Тако се, закључује "Гранма", радило и на Сијера Маестри, по захтеву команданта Фидела Кастра. Аутор текста алудира на дане када је Кастро са својим герилцима сишао са планине и извео револуцију на Куби.

Четири деценије пошто је Марио Теран злочином покушао да уништи једну идеју и један сан, закључује "Гранма", Че наставља своју борбу… То је, како се преноси читаоцима на Куби, у тренутку када мало ко верује да ће се оболели командант Фидел Кастро опоравити, суштинска разлика између два света. Оног који се бори за добробит и здравље човека и оног капиталистичког који га угњетава за своје циљеве.

Војска држи папире о Чеовој смрти

Председник Боливије Ево Моралес свуда истиче да му је идол аргентински револуционар Че Гевара, па није баш поносан што је ова легенда убијена (мада је Чеово срце још живо, како се види по бесплатним болницама за вид по целој Латинској Америци) баш у његовој земљи.

Само  недељу дана пред обележавање четрдесет година од убиства Чеа, до кога је дошло, како многи сматрају, услед незаинтересованости боливијских сељака за ширење револуционарног жара са комунистичке Кубе, боливијски листови више пажње посвећују "оригиналним документима о аутопсији тела Че Геваре" коју у својим архивама још увек љубоморно чувају оружане снаге. Тамошњи командант оружаних снага Вилфредо Варгас дозвољава да се изда потврда о постојању "умрлице и документа о аутопсији", али неће јавности да покаже оригиналне папире. "Ти документи се налазе у једном (показује рукама) великом архиву. Морало би много да се претура по њима, рекао је боливијски шеф војних снага. Дневни лист "Ла Расон" из боливијског главног града Ла Паза тражио је дозволу од команданта армије да фотографише папире о смрти Че Геваре. Одговорено им је да су то строго поверљиви подаци, под статусом државне тајне. И не само то, већ су новинари са оваквим захтевима оквалификовани као "особе које би желеле да стекну славу користећи ову ситуацију".

Уосталом, како гласи саопштење из команде боливијске војске, стотине књига и историјских списа већ је написано о овом догађају. Не пружајући их на увид, војска је пренела садржај ових докумената: "Потврђује се да је у понедељак 9. октобра 1967. у 5.30 часова донето тело особе за коју су војне власти рекле да припада Ернесту Гевари који има око 40 година" , каже се у првом од ових папира. У протоколу о аутопсији Че Гевара се описује као "човек од око четрдесет година, беле расе, висок 173 сантиметара", уз детаље о ранама од седам метака којима му је изрешетано тело.