Леви Индијанци

После доста натезања на Капитол хилу, одлучено је да се и Вашингтону пружи прилика да угости један концерт по рецепту бившег Клинтоновог потпредседника САД Ала Гора, па су неки музичари (мање познати од Мадоне) напабирчени на брзину у дворишту у Националном музеју америчких индијанаца. Ова архитектонска целина саграђена најзад пре три године и прикључена низу фантастично опремљених и бесплатних смитсонијанских музеја на молу између Обелиска и Капитола, тако је замишљена да око себе има доста вијугавих путића и конструисаних слапова, ваљда као симболична реплика некадашње земље староседелаца. И да су на време обавештени, активисти против глобалног загревања не би могли да се на том месту окупе у довољном броју, а да се не окупају у индијанским водама или не погазе неку од преколумбијанских биљака (кукуруз и пасуљ) засађених око овог новог храма прогнаних племена.

Но, за телевизијско снимање све је било као поручено. Јер у позадини те, на брзину издигнуте позорнице, види се Капитол хил. Званичници индијанског музеја тако су помешали два догађаја: Један је био целодневни програм већ раније испланиран, посвећен преколумбијанском врховном божанству андских народа – Кечуа, Ајмара, Инка – Мајци Земљи (или Паћамами), док је други требало да најави, неколико сати пре главног америчког догађаја у Њу Џерсију, глобалну музичку иницијативу за "живот земље" под руководством оскаровца Гора од кога се још овде очекује да се кандидује за председника на изборима у новембру 2008.

Но, без обзира на Капитол у позадини, мали је то простор за тако глобалан догађај, па је шарена публика, међу којима су били и демонстранти против Горовог "глобалног загревања мозга", не издржавши врућину, улазила у индијански музеј, да се тамо расхлади под добрано распаљеним клима уређајима.

Чироки и Мајка Земља

Како су у америчкој историји прошли индијанци приликом "открића новог света" добро је знано, али је амерички ексцентрик, наследник богатог нафташа, Дзордз Густав Хеј, заинтересован за археологију шездесет година (1897. – 1957) скупљао све артефакте из света "црвенокожаца" па је ову богату колекцију учинио јавном основавши у Њујорку музеј посвећен америчким индијанцима. Тек је 1989. амерички конгрес одлучио да се на националном молу "одужи" староседеоцима, а посебна зграда изграђена је и отворена пре три године.

Сва је прилика да су проналазачи новог света, "цивилизујући" претходни по свом укусу и назорима почели још тада да уништавају индијанско божанство Мајку Земљу. О томе детаљније, уз мноштво нових података и историјских сведочења говоре две нове књиге: "Чироки нација и Стаза суза" (Теда Перду и Мајкл Грин) и "Чејени и рат за Америку" (Колин Каловеј) обе у издању Библиотеке историје америчких индијанаца. То су само прве међу хиљадама неиспричаних, искривљених или погрешно интерпретираних прича о староседеоцима, најављује издавач. Шта ће од свега тога успети да прогута данашња Америка, опседнута зеленим таласом и природним лековима, а да никад није нашла за сходно да преиспита осам стотина биљних мелема које су користили Чироки, на пример? Но, приказивач ових ретких новитета о преколумбијанском свету коментарише да је од свих грехова оних који су настанили "нови свет" најтежи онај почињен према староседеоцима. Ипак о том "геноциду" се овде ретко разговара, јер се "прошлост не да исправити".

Да је бар Ал Гор, уместо што је, како пише коментатор Лос Анђелес тајмса, ангажовао своје исписнике међу блазираним рок звездама тешким на стотине милиона долара, позвао Ајмаре и Кечуе да сиђу са Анда и својим инструментима прављеним од свакојаког лековитог биља глобално озвуче Паћамаму, можда би она најзад пошла путем хармоничног оздрављења. Но,, овде је реч о глобалном профиту и промоцији, а не о спасу планете. Па су се тако обе зараћене стране, и они који подржавају Горов напор да се нешто учини, и они који сматрају да је то левичарско "усијање мозга", заједно склонили у расхлађени индијански музеј, где су, ако су хтели, могли да виде нешто од остатака оне цивилизације, коју су својски утрли.

Нова левица између "Чејнија и Чомског"

Што се левице тиче, она на лествици покрета и група у америчкој хијерархији стоји негде где и индијанци, или ниже, али је за то и сама крива. Тако бар тврди Тод Гитлин, познат као особена и истакнута фигура на левом америчком фронту још из вијетнамских дана. У новој књизи есеја "Интелектуалци и застава" (Колумбија јуниверсити прес) он својим истомишљеницима замера што су се у "великом одступању" повукли у самопрокламовану "маргинализацију". Резултати овог повлачења помогли су академске каријере појединаца, али је, како поставља Гитлин, то катастрофално утицало на политичку снагу покрета. Левица у Америци, по њему, пре свега, крива је што је са презрењем одбацила све "патриотске симболе и уверења" која су се по њима, у време ратовања у Вијетнаму, косила са самим разумом. Мали је број оних који уз Гитлина, на левом фронту, признају да је одбацивши патриотизам америчка левица изгубила правац којим ће деловати, и постала "политички ирелевантна". Можда би, предлаже аутор ове ретке колекције есеја, могла да се створи "патриотска левица" негде у међупростору "између Чејнија и Чомског". Свакако да између садашњег потпредседника САД, најватренијег поборника конзервативне идеје и идеолога ратовања у Ираку и другде по свету, и академског професора, лингвисте и писца који најоштрије критикује Америку, има доста места за масовнији леви покрет.

Као што су својевремено либерални амерички антикомунисти (четрдесетих и педесетих година 20. века) стајали негде на пола пута између Стаљина и Мекартија. И у некој врсти манифеста, Гитлин, кога се сада одричу многи из његових редова, објашњава "ограничења слободе": "Слободни смо да замишљамо нашу земљу, како год ми то хоћемо, само нисмо слободни да поричемо да је то наша земља".

Проповедник Били

Бил Тален је један од тих левих активиста, који под плаштом "Проповедника" изводи своје антипотрошачке перформансе по Менхетну. Глумац и писац, он попут раног Дарија Фоа, већ годинама обилази улице Менхетна узвикујући пароле против "Дизнификације" Тајмс сквера или упозоравајући да је највећи ланац робних кућа на свету "Волмарт" "потрошачка осовина зла". У улогу проповедника уживео се гледајући "телејеванђелисте" који бомбардују амерички гледаоце библијским командама "директно од Бога" о дисциплини, апстиненцији, раду, реду и рату. Своју цркву назвао је Црквом престанка куповине, а у проповедима тражи да се Американци одрекну своје хероинске зависности од потрошње по продавницама. Многи су му ланци забранили придиковање у својој околини. Међу њима је глобални "Старбакс", америчка моћна глобална продавница кафе у картонским чашама, која себе сматра "социјално најосвешћенијом компанијом".