Бедем против Путина

Украјина је изгледа одлучила да руском председнику Владимиру Путину за живота подигне „споменик”. И то не било какав, већ прави бедем.

Влада у Кијеву је усвојила одлуку која предвиђа да се Украјина огради од Русије, да дуж границе дуге више од две хиљаде километара подигне – зид. И да се на тај начин заштити од могућег напада великог и моћног комшије.

Први је предлог о заштитној огради према Русији споменуо Игор Коломојски, украјински олигарх и гувернер Дњепропетровска. Коломојски је предложио да се на граници са Русијом подигне жичана, бодљикава ограда. А да се са украјинске стране појача дубоким ровом.

Украјинске власти су у првом тренутку реаговале уздржано.

„Идеја је интересантна, али је у овом тренутку тешко изводљива”, изјавио је у јуну Сергеј Асташов, један од руководилаца украјинске пограничне службе, подсећајући да Израел већ деценију гради зид према палестинским територијама, али посао још није успео да заврши.

Тема границе према Русији нашла се убрзо и на дневном реду украјинског Савета за безбедност и одбрану који је закључио да државну међу треба једнострано обележити како би могла да буде што боље заштићена. На крају је прича стигла до украјинског премијера Арсенија Јацењука који се, из све снаге, заложио за подизање граничног бедема против Владимира Путина и Русије.

„Желимо праву заштиту на граници”, објаснио је Јацењук.

У први мах чинило се да ова украјинска реторика нема опипљиво упориште, али се сада испоставља да Кијев мисли озбиљно. Јацењукова влада је, почетком септембра, саопштила да почиње подизање „зида” на граници са Русијом.

„Почињемо с пројектом зид. Биће то изградња праве границе између Украјине и Русије”, саопштио је Јацењук после седнице владе.

Цео посао би према плану Кијева требао да буде окончан за шест месеци. Цена? Ситница. Око сто милиона евра.

Да ли је овај податак лансиран из Кијева о цени зида према Русији тачан није сигурно. Појавиле су се у међувремену процене да је то цена само прве етапе подизања ограде и да би завршетак целог бедема могао да кошта и милијарду евра. 

У Москви су подругљиво дочекали причу о подизању бедема на украјинско-руској граници. Превладала је оцена да политичари у Кијеву желе да тим пројектом обезбеде јевтине поене код бирача уочи парламентарних избора заказаних за 26. октобар.

„Очекујемо да као следећи корак Кијев одлучи да подигне бетонски саркофаг изнад Русије”, саркастично је закључио комунистички посланик у руској думи Леонид Калашњиков.

У Европи су, у првом тренутку, готово с неверицом дочекали вест да би Украјина могла да крене у ово затварање границе с Русијом. Кијев је упозорен да је незамисливо да се у Европи, у 21. веку неко ограђује зидом, жицом кроз коју пушта струју, минама, да би Украјина могла да много паметније потроши тих сто милиона евра …

А онда се, средином августа, појавила вест која је помогла да се открије одакле то ветар заправо дува и доноси причу о малој „гвозденој завеси” између Украјине и Русије. Руска агенција РИА Новости  обелоданила је да ће америчке власти платити 435.000 долара за испоруку бодљикаве жице која би требало да обезбеди источну границу Украјине према Русији и изолује Крим.

Лепа донација, али с малом грешком. Украјина је у међувремену готово изгубила рат на истоку и нема контролу над највећим делом границе са Русијом.

Овим украјинским пројектом позабавио се и немачки сатирични лист „Ајне цајтунг”. Лист је понудио Украјини немачку помоћ у подизању зида објаснивши да је већ „обезбедио 1.500 источнонемачких пензионисаних зидара који су својевремено радили на подизању зида у Берлину” – између Западне и Источне Немачке.

Имају огромно искуство а и поуздани су. Њихово дело, Берлински зид, трајало је 28 година. Осим радне снаге, овај сатирични лист понудио је Украјини и најквалитетнију, немачку циглу за подизање зида према Русији.