Јанша: Сва решења воде ка државности Косова

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 1. октобра – Нема потребе да српска јавност сазна ишта више о детаљима словеначког предлога како Србију убедити да одустане од Косова, а које је премијер Јанез Јанша пре десетак дана у облику писма упутио председнику Европске комисије Жозеу Мануелу Барозу и осталим шефовима држава и влада ЕУ. То је сажетак незваничног саопштења које је "Политика" данас добила у кабинету председника словеначке владе.

Рок Сракар, саветник за односе с јавношћу у премијеровом кабинету, и Валентин Хајдињак, портпарол владе Републике Словеније, одбили су да за српску јавност предоче садржај писма које би да кроји судбину Србије уз образложење да оно "представља словеначке погледе на решавање неких питања на тлу западног Балкана и превасходно је намењено његовим примаоцима, председницима држава и влада чланица Европске уније и представницима Европске комисије".

Иако Јаншин кабинет наизглед прикрива детаље те "дипломатске кореспонденције", провладино "Дело" данас на насловној страни штампа уводни текст под насловом "Јанез Јанша: Србији статус кандидата", уз наставак испод пера "Деловог" дописника који Србију "покрива" из Загреба под насловом "Хрватској смета Јаншина подршка Србији".

Иако овдашњи провладини медији потез шефа словеначке владе приказују као "позитивну ствар по интересе Београда", наши извори откривају да није баш тако. Јанша је уочи словеначког преузимања председавања Европском унијом, иако је Београд једина престоница ексјугословенских држава у коју ногом није крочио откако је пре три године преузео мандат, на себе преузео улогу тумача српских интереса у Европи. Те интересе прелама кроз приштинску визуру, одвојено од питања опстанка Косова унутар граница Србије. "Ако испуни потребне услове, Србији бисмо следећих месеци или најкасније у првој половини 2008. могли да доделимо статус кандидата", каже Јанша у писму које су ових дана проучили Барозо и врх ЕУ. Јанша Бриселу предлаже појачану политику "штапа и шаргарепе" према Србији, јер у перспективи европске интеграције види "најбољи пут из траума прошлости у будућност већег привредног и социјалног напретка", па отуда поступак "доделе статуса кандидата Србији не бисмо смели да условљавамо процесом одлучивања о статусу Косова". Словеначки премијер сматра да политика ЕУ треба да буде таква да Београд не би смео да схвати да добија кандидатуру у замену за део државне територије, а како би се то питање превазишло, предлаже вођама ЕУ да подрже став којим би се статус Косова уредио напречац.

Јанша уверава партнере из ЕУ да је тражење решења за статус Косова дошло до дувара, зато "ЕУ мора да буде спремна да га сагласно подржи", а у разговору за РТВ Словенија додаје да је разочаран што Савет безбедности УН није усвојио резолуцију о Косову због "претњи ветом неких држава у СБ УН", али не крије радост што ће "сада утицај Словеније бити радикално већи не само због одличног познавања односа у региону него и захваљујући сјајним припремама којима смо прионули пре неколико месеци" пошто се "тежиште решавања проблема Косова преноси на ЕУ" баш у доба словеначког председавања.

"Уколико пристанемо на позицију да једна држава насупрот целом свету ветом спречава решења и тиме постигне да се истим аршином мере проблеми попут Косова, или Јужне Осетије, или Абхазије, или осталих отворених питања која су у Европи настала после пада социјалистичких империја, онда бисмо пристали на стање у коме нема решења, а не можемо да дозволимо ни у ЕУ, нити у НАТО-у да постанемо таоци интереса држава које нису чланице тих савезништава." Уз то, Јанша открива да у званичном Београду не види саговорника с којим би "тројка" и косовска страна требало да губе време, јер су расправе о Косову сада "превише сконцентрисане на међународноправне аспекте, при чему најчешће нису узете у обзир стварне потребе и интереси тамошњег становништва". "Зато би", пише Јанша у свом писму, "требало проучити могућности за укључење представника српске и других народних мањина које живе на Косову у преговарачки процес."