Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дунав најзагушенији у Србији

Дунав најзагушенији у Србији
ЕИБ заинтересован да размотри пројекте за модернизацију пловидбе Дунавом кроз Србију (Фото Бета)

Европска инвестициона банка (ЕИБ) из Луксембурга је  заинтересована да се од 2008. године укључи у финансирање обнове пруге Београд–Бар и развој дунавске пловидбе кроз Србију – изјавио је за " Политику" Филип Мајштат, председник ЕИБ-а, на управо завршеном годишњем форуму те банке у Љубљани.
Модернизован железнички коридор од главног града Србије ка Јадрану отворио би нове алтернативе привредног повезивања Балкана са остатком Старог континента, сматра први човек Банке која је од 1995. године у региону западног Балкана одобрила кредите у вредности од око 2,4 милијарде долара (Србији највише –око 1,138 милијарди евра).

Основан 1958. године са седиштем у Луксембургу, са задатком да финансијски прати развојну стратегију ЕУ, ЕИБ је данас је највећи институционални кредитор наше земље са израженим интересовањем за улагање у низ виталних и разноврсних привредних пројеката у Србији (обилазница око Београда, Коридор 10, крак од Ниша до Димитровграда, модернизација електропривреде…) "Постоји изузетно велика потреба за улагањима у железничку мрежу западног Балкана. Пре свега у модернизацију  система безбедности пружног саобраћаја, али и за рехабилитацију других сектора железничко-транспортне привреде. ЕИБ би био спреман да се од 2008. године укључи у финансирање одговарајућих пројекта обнове пруге Београд–Бар, због значаја прикључивања тог транспортног коридора систему  Трансевропске мултимодалне саобраћајне мреже", истакао је господин Мајштат, током радног доручка са групом новинара.

Председник ЕИБ-а и група експерата престижне европске финансијске институције истичу да је предлог за финансирање обнове пруге Београд–Бар "нова идеја", о којој ће се још доста чути ове јесени. "Земље без излаза на море увећавају своје привредне шансе ослонцем на више од једне луке: у случају Србије Бар је поред Солуна такође опција", нагласили су експерти банке током форума који је иначе био посвећен будућим инвестицијама у енергетском сектору (нарочито после 2012. године), али и зауздавању климатских промена.

ЕИБ је на састанку борда директора Банке у Љубљани, током Форума, разматрао своју кредитну политику пројеката у домену транспорта као  једног од највећих загађивача атмосфере.

Борд директора ЕИБ-а потврдио је "снажну посвећеност" финансирању железничких пројеката, развоју речне привреде, поморских путева, унапређењу градског саобраћаја и чворишта различитих модуса транспорта: "Сви пројекти друмског саобраћаја мораће још оштрије него до сада, да докажу економску оправданост", наглашавају у ЕИБ-у.

Од 30 приоритетних пројеката развоја трансевропске саобраћајне мреже (укупне вредности око 600 милијарди евра) који би уз финансијску потпору ЕИБ-а требало да буду завршени до 2020. године, 21 пројекат је на железницама Старог континента. Међу преосталих девет, већина су  пројекти развоја различитих секција европског речног саобраћаја.

ЕИБ је заинтересован да већ 2008. размотри пројекте за модернизацију пловидбе Дунавом кроз Србију, истакао је Мајштат. Унапређење пловидбе Дунавом кроз Србију је европски интерес: наиме, највеће загушење речног транспорта на Дунаву управо је у Србији, истичу стручњаци ЕИБ-а.

Банка из Луксембурга заинтересована је да размотри пакет пројеката који би допринели оживљавању речног саобраћаја Дунавом кроз Србију: од изградње нових мостова, набавке речне флоте, чишћења бомби са речног дна, до изградње бизнис-паркова дуж обала реке којом се иначе остварује осам одсто европског промета робе.

Предлог кредитне потпоре ЕИБ-а за унапређење пловидбе Дунавом кроз Србију (у висини 50–60 милиона евра) биће ускоро и званично предочен влади у Београду, најављују из Европске инвестиционе банке.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.