Како од губиташа исцедити 250 милиона евра

Док председник владе Александар Вучић од директора предузећа у државном власништву очекује да му већ догодине у буџет уплате бар 250 милиона евра, она за тај исти буџет за сада представљају четири пута већи трошак. Према рачуници Фискалног савета, она годишње пореске обвезнике коштају 115 милијарди динара или милијарду евра. Да је реч о великим парама говори податак да то чини чак три одсто бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана. То је знатно више него што представљају укупни издаци за пољопривреду, на пример. Толико укупно износи трошак на име субвенција, ненаплаћених пореза и доприноса које покрива држава и активираних гаранција. Преузете обавезе по основу кредита само једне фирме – „Србијагаса” повећале су укупни јавни дуг Србије за 800 милиона евра. Управо су државне гаранције један од највећих проблема јавних предузећа, јер не измирују преузете обавезе на време. Чак и да се преко ноћи престане са праксом издавања државних гаранција, грађани Србије ће наредних година за дугове бившег „Јата”, ЕПС-а, „Србијагаса”, „Галенике” морати да наставе да издвајају 40 милиона евра годишње.

Технологија у овим фирмама је застарела, па је тако у ЕПС-у просечна старост термоелектрана 30 година, а хидроелектрана 40 година. Више од две половине железничких пруга, на пример изграђено је у 19. веку. 

„Железнице”, на пример, својим укупним приходима не могу да зараде ни за плате и једва да покрију трећину укупних расхода. Њихови укупни приходи крећу се од 10 до 11, а само на плате одлази 15 милијарди динара годишње. Ни приходи ГСП-а од продаје карата не могу да покрију само издатке за плате запослених, а у руднику Ресавици једва зараде за половину трошкова плата.

Које су то онда фирме узданице премијера Вучића које ће у буџет уплатити 250 милиона евра? Како сада ствари стоје, то може да буде „Телеком”, Аеродром „Никола Тесла”, Електромреже, али је питање да ли ће остварена добит бити толика. У актуелним преговорима око ребаланса буџета проблем је и то што Међународни монетарни фонд (ММФ) ово не може да прихвати као уштеду, јер са друге стране постоје буџетски расходи који ће ову суму анулирати.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да у овом тренутку мало предузећа може да се похвали добрим резултатом. Једна од узданица може да буде „Телеком”, потенцијално и ЕПС, али је ту углавном реч о плусу само на папиру.

– У ширем смислу посматрано код фирми са државним власништвом то могу да буду и „Ер Србија”, НИС и „Фијат”, у којима Србија има власнички удео, али је питање какви су уговори направљени са партнерима и каква ће бити расподела добити. У сваком случају, кад је о јавним предузећима реч, нема много простора за профит. Али, како сам ја схватио премијера, држава као власник сада им је практично дала домаћи задатак да побољшају своје пословање, да више не толеришу ненаплаћена потраживања, или ће у супротном ти исти директори бити смењени – каже Савић.

Ипак, неке ствари не зависе од руководиоца, него и од државе, додаје он. Када је о „Србијагасу” реч, кога сви спомињу као пример нерационалног пословања, наш саговорник каже да не зна да ли је ту проблем ниска цена гаса, лоше руковођење или и једно и друго.

– Ако је цена гаса социјална категорија, онда пословање те фирме не зависи од Душана Бајатовића, њеног директора. Држава мора да окрене лист. Ако хоће да јој то предузеће постане профитабилно, цена гаса мора да буде економска, а да социјалну плаћају само сиромашне категорије, а не сви грађани. Такође, узрок лошег пословања „Србијагаса” је и преузимање губиташа, што је руководство ове фирме у прошлости радило по налогу државе – подсећа Савић.

Он каже да је и најскупљи професионални менаџмент из света јефтинији од задржавања актуелног стања у јавним предузећима које годишње кумулирају огромне губитке.

------------------------------------------------------

Запело око плата и пензија

Око тога колики ће бити проценат умањења плата и пензија још се ломе копља. Док ММФ, према нашим сазнањима, инсистира на уштеди од најмање 500, Влада Србије је као горњу границу поставила је 400 милиона евра. При том, званичници Фонда сматрају да је најправедније да стопа умањења буде јединствена, док представници владе инсистирају на томе да они који више имају више и плате. Током ове недеље то ће бити предмет разговора на још једном састанку са представницима ММФ-а у Србији. У сваком случају, наши извори кажу да проценат умањења неће бити већи од 10 одсто како се то у први мах чинило.