Београдска раскршћа Влатка Стефановског

„Никада нисам мистификовао своје свирке. Верујем у лични додир, лични потпис. Не можеш да украдеш ничију технику. Али, свако се мора изборити за свој рукопис. Треба вежбати и наћи свој пут. Мени за то треба цео живот. И још увек тражим тај свој пут, још увек га крчим и асфалтирам колико могу.”

Овим речима велики уметник на гитари Влатко Стефановски завршио је сусрет са новинарима током јучерашњег састанка у Центру „Сава” како би најавио концерт 10. октобра. Концерт којим ће обележити четири деценије рада и представити нови албум „Сеир”.

Као што никада није мистификовао посао којим се бави, никада се није ни удварао публици. Али, увек ју је поштовао. На јучерашњу конференцију за новинаре дошао је 15 минута раније, што већини уметника није својствено. Стефановски је стигао како би пре разговора проверио озвучење јер је одржао и мини-концерт. Представио је неке од нумера са новог албума, али и песму „Ех, да имам”, главну тему из филма „Циганска магија”.

„Знам да је ово песма коју волите... Једна од песама”, рекао је Стефановски.

Након 22 концерта које је одржао по региону и, како је навео, 15.200 километара које је сам извозио, у Београду ће одржати наступ са гостима од којих је за сада новинарима представљен једино Гудачки камерни оркестар Словеначке филхармоније, док су остали остали тајна.

„Не могу да живим у стресу због туђих тајминга. Због тога не најављујем госте. Један ми је побегао овамо, други тамо, неки други су се појавили... Али, биће гала”, обећао је Стефановски.

Признајући да му је Центар „Сава” – „некакав духовни дом”, македонски уметник је рекао да је у том новобеоградском здању оставио пуно живаца, много непроспаваних ноћи пред концерте, да је пуно тога измаштао долазећи још као млад човек аутобусом из Скопља.

„Београд је за мене раскршће. Одавде се ишло за Њујорк, Аустрију и Немачку, за Загреб и Љубљану... Увек у Београду застанем, попијем кафу, поједем сендвич и наставим даље у свој неспокој”, искрен је Влатко Стефановски.

Констатујући да људи измишљају некакве примамљиве слогане да привуку публику, додао је да њему то никада није била идеја. За предстојећи концерт осмислио је три сегмента – Камерни гудачки оркестар за почетак, потом представљање албума „Сеир” и на крају музичка шетња кроз значајне тачке које је са својим сарадницима одсвирао и отпевао.

„Верујем да ће моја публика у Београду доћи да то заједно обележимо. Овај пут, немам намеру да проведем бесану ноћ, али намеравам да јутро после дочекам на неком лепом месту”, изјавио је Стефановски.

На питање шта заправо значи реч сеир којом је назвао најновији албум признао је да је дуго медитирао желећи да прикаже срж човека на Балкану. Да ухвати његову суштину, како је објаснио, не идеализујући га, али и не потцењујући.

„У Македонији сеир је јака реч. То је када незаинтересовано седите и са благим цинизмом посматрате свет око себе. У Србији то је тешка реч. Кад сеириш над нечијом судбином. Недавно сам био у Битољу. Има тамо једна улица, зове се Широка. Постоје три цркве у њој: католичка, православна и синагога. И том улицом пролазе фини људи. Баш фини. Једног дана, после доручка, седео сам на хотелској тераси и три сата гледао – сеир. И уживао. Намерно сам ставио ту реч. Не мора да буде јасна. При том, мислим на публику на западу. Добро је да имаш наслов који мало драшка”, објаснио је Влатко Стефановски.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Ни студио не волим

„Волим у свом животу да имам покретне слике. Зато сам и изабрао овај позив. Ни студио не волим. Најлепше ствари настају када гледате у воду, у линију хоризонта. Најлепше ствари настају када седите на балкону. Живац ми је танак након свих ових година. Као прва жица на гитари. Натегнута”, изјавио је Стефановски.

-----------------------------------------------------------

Прве зарађене паре

На питање шта га данас покреће, Стефановски је рекао:

„Баба дала један динар да се ухвати у коло па нуди два да се пусти. Толико сам ушао у то договарање, некоме сам потребан због имена, неком због свирања, младима да дам крила..., некоме сам потребан као бренд, некоме као уметник. И не желим да изађем. Самом себи покушавам да објасним свој рад и зашто сам толико зглајзнуо у њега. Као средњошколац сам почео да свирам, и да зарађујем. Бацио сам први новац који сам зарадио и рекао родитељима: ’Ево, овако се зарађује за новац!’ Они су се само насмејали. А ја сам се, наравно, после сагнуо и покупио паре”, признао је Стефановски.