Вујовић: Нећемо лака и популарна решења

Као што сам првобитно и најавио смањење плата и пензија биће највише десет одсто и ни динар више, а оставио сам могућност да то може бити и мање – казао је Душан Вујовић јуче за „Политику” и додао да није циљ да се ради оно што је лако и популарно.

До 2017. године Србија треба буџетски дефицит да сведе са 2,5 на једну милијарду евра, поручио је Вујовић јуче учествујући на округлом столу недељника НИН и најавио да ће ребаланс буџета за 2014. годину, у којем ће се наћи кључне мере штедње, бити представљен у четвртак.

Према његовим речима три године је потребно да се овај брод заокрене, а Србија удаљи од литице.

Ликвидности има довољно, али је потребно реаговати одмах да касније не бисмо дошли у ситуацију да нам кредитори диктирају шта треба да радимо, казао је он.

Према нашим сазнањима укупна уштеда на платама и пензијама биће од 400 до 500 милиона евра, а остатак ће бити надомештен на приходној страни – бољом наплатом пореза. Према процени Фискалног савета то, међутим, није довољно. Умањење плата и пензија се, кажу у овој институцији, не може избећи. Уштеде које је по овом основу потребно остварити износе око 800 милиона евра, што је дупло више од онога што влада, како може да се чује, смера.

– Све преостале мере фискалне консолидације, попут довођења у ред јавних предузећа, смањења сиве економије, отпуштање вишка запослених у јавном сектору и друго не могу да дају довољне уштеде за избегавање кризе, нити могу да достигну пуне ефекте у кратком року. При том није чак ни извесно да ће се остварити у потпуности, јер за јавна предузећа, на пример, још нема конкретних решења за велике и сложене проблеме које она имају. Уколико се плате и пензије сада не смање за 15 одсто следеће године мораће још једном снажно да се коригују наниже. Могуће је и да проценат умањења буде нижи (12 одсто) али би онда ПДВ морао да се повећа за два процента – каже се у анализи Фискалног савета.

Према њиховој оцени, не постоји решење које може да донесе довољне уштеде, а да из умањења искључи највећи број пензионера и запослених у јавном сектору.

Иако ових дана све чешће може да се чује да ће стопа умањења бити прогресивна, односно да ће они који више зарађују морати да поднесу већи терет, у Фискалном савету кажу да је то могуће само у теорији. Прогресивни модели који би смањивали само плате и пензије веће од просечних могу само у теорији да дају довољне уштеде и то уколико је стопа умањења већа од 50 одсто! При том би се и плата хирурга, на пример, поприлично приближила плати дактилографа, што би пореметило коефицијенте за обрачун зарада.