Таричануа спасли "издајници"

Поменуту фигуру Ђоана је допунио тиме што је убрзо, гласовима своје левичарске странке (држи једну трећину места у дводомном парламенту) спасао десничарску владу премијера Таричануа, на коју се био окомио председник Басеску. Таричану је опстао, иако, у суштини, иза себе има свега 20 одсто парламентарне подршке.

У августу, усред летње жеге, Ђоана, чија странка под његовим вођством очигледно губи "пару" и због тога се његово страначко лидерство све више оспорава, покреће нову крупну политичку пируету. Овога пута, како истичу медији, у дослуху са председником Басескуом, одлучује да покрене збацивање мањинске Таричануове владе, исте оне коју је недавно спасио од пропасти.

У нову игру Ђоана уноси огроман улог. Тајно се договара са шефом државе о уласку социјалдемократа у владу, па ма како се она звала и ма ко је буде сачињавао. Међутим, Ђоана испушта из вида чињеницу да у његовој странци има много оних који не верују у Басескуова обећања.

Тако се појављује страначка струја, коју предводи стари политички лисац Јон Илијеску, а која тврди да тренутак за обарање владе није добро изабран. У странци почињу превирања, али Ђоана настоји да оствари свој план.

На све стране праве се рачунице. Чиста парламентарна аритметика показује да влада може да буде оборена. Гласови социјалдемократа (ПСД) и Басескуу привржених демократа (ПД) и социјалдемократа (ПЛД), које је сам Басеску створио како би имао још једну "председничку" странку, биће довољни да се сакупи више од 232 гласа (половина плус један од укупног броја чланова два дома парламента) па да се изгласа неповерење влади.

Истина, постојала је бојазан од могућности да ће се наћи страначке "издајице", које ће "сачувати" владу либерала и "Мађара". Да се то спречи предузимају се специјалне мере претњи да ће они који буду гласали другачије, од онога како су решила страначка руководства, бити избачени из партије. Уводи се чак и отворена контрола "тајног гласања" куглицама у парламенту. Све се снима специјалним камерама.

И јуче по подне, када је гласање обављено после вишечасовне дебате, десило се оно чега су се бојали Ђоана и Басеску. За смену владе гласало је свега 220 посланика и сенатора. Против је било њих 152, док је 59 чланова парламента одбило да гласа. Дакле, за обарање владе недостајало је свега 10 гласова.

Испоставило се да страначка контрола гласања народних изасланика није била ефикасна. Како се данас наслађује штампа, непослушни сенатори и посланици су се довитљиво снашли. Неки од њих су се досетили да уместо беле куглице у урну убаце пилулу белог аспирина, куглицу од "жваке" или црну куглицу увијену у танку белу хартијицу.

О добитницима и губитницима јучерашњег политичког судара у гигантској палати букурештанског парламента, данашња румунска штампа је скоро једнодушна. Ево неколико њених акцената.

"Гандул": "Таричануа спасли ′издајници′ из ПСД-а". "Трајан Басеску, који се јуче налазио у Бриселу, није хтео да коментарише резултате гласања у Букурешту. Био је црн од једа када је сазнао да је Таричануова влада преживела."

"Евениментул зилеј": "Одговорност за неуспех пашће на леђа иницијатора изгласавања неповерења влади. Мирча Ђоана се појављује као лидер без снаге и перспективе. Од јуче је постало сасвим јасно да ПСД не води он."

"Адеварул": "Захтев за изгласавање неповерења влади окренуо се против ПСД... Али, и победа либерала је Пирова победа."

За једног од "криваца" неуспеха у обарању либералне владе, овде познати и утицајни политички коментатор Кристијан Тудор Попеску проглашава самог председника Басескуа, за кога тврди да се "као штука у води сналази у нестабилном и конфликтном румунском пејсажу". Па ипак. "Захваћен својим инстинктом политичког грабљивца, господин Басеску није могао да се уздржи, а да се уочи самог гласања не појави пред малим екраном и да не да, на најскандалознији антидемократски начин, ′драгоцена′ упутства парламенту како да гласа." Управо то је, тврди Попеску, узјогунило поједине чланове парламента да му се супротставе.

У замршеним букурештанским политичким пируетама обичан човек тешко може да се снађе. Питао сам многе румунске колеге новинаре да ми објасне шта то заједничко имају десничар Басеску и левичар Ђоана. Тврде да су обојица миљеници Вашингтона. А за Таричануа се вели да готово три године није успео да углави неку званичну посету Белој кући. Јер њему, наводно, више прија европски ваздух.