Економска цена гаса од 1. јануара
Од првог јануара 2015. године грађани и привреда мораће да плаћају економску цену гаса. Дугови неплатишама више се неће толерисати. Мораће да се наплати све што се испоручи. Више неће бити ни изузетака, осим можда школа, болница и вртића, каже Душан Бајатовић, директор „Србијагаса” за „Политику”. Једино у тим случајевима можда буде уступака, додаје.
На тај начин буџет ће догодине приходовати 60 милиона евра, што ће бити део мера фискалне консолидације, које ће данас бити објављене. То није право поскупљење, већ само усклађивање цене са реалним трошковима, који ће се минимално пренети на крајњег потрошача, објашњава Бајатовић.
– Није реч о некој новој такси, нити ћемо ми додатно зарадити. Само се усклађују цена транспорта и цена мрежарине. Цена гаса је досад била нереална. Ми смо се задуживали за рачун потрошача, а наше дугове по том основу плаћали су сви грађани Србије. Дакле, сада ће трошак сносити само они који гас и користе. То је праведније, а не као до сада да тај трошак индиректно плаћају сви грађани Србије. Ми ћемо од следеће године практично остваривати добит коју ћемо уплаћивати у буџет и тиме постепено смањивати расходе које држава има по том основу – објаснио је Бајатовић и додао да ће то повећање цене бити минимално.
Годишњи губитак „Србијагаса” по основу нереалне цене био је 500 милиона евра. Предузеће се задуживало зато што је ова фирма скупље куповала него што је продавала гас, јер држава није дозвољавала поскупљење. Цена гаса досад је била социјална категорија.
Практично, „Србијагас” ће искористити своје законско право – да гас продаје по реалној цени.
То је одговор на константне критике на рачун пословања овог предузећа, које је према процени Фискалног савета јавни дуг Србије подигло за 800 милиона евра. Губици „Србијагаса” у 2012. и 2013. години изузетно су велики. Тако су у 2012. години достигли око око 37, а већ следеће године готово 500 милијарди динара. Подсећања ради, у периоду од 2009. до 2011. „Србијагас” није бележио губитак, иако су заправо пре 2012. повучени неки пословни потези којим су дугорочно урушени темељи пословања предузећа. Губици су у највећој мери последица промашених преузимања других предузећа-губиташа и ненаплаћених потраживања према другим предузећима, међу којима су „Азотара”, „Петрохемија”, Метанолско-сирћетни комплекс, ГП „Рад”, „Агрожив”, Српска фабрика стакла, градске топлане и друга зависна, повезана и независна предузећа. Кад је криза захватила српску привреду тадашња власт је као спасоносно решење за посрнула предузећа као решење понудила да „Србијагас” купи већински пакет акција и конвертује потраживања у капитал. Такође, тада је наплаћено само 60 одсто испорученог гаса. Тако су губици „појели” капитал овог предузећа за само две године, па су укупни дугови у 2013. години превазишли вредност сопственог капитала за 27 милијарди динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


