„Српска” неће у владу са „Самоопредељењем”

Данашњи наставак конститутивне седнице косовског парламента носи много непознаница, осим оне да је листа „Српска” спремна да учествује у будућој косовској влади у којој неће бити представника покрета „Самоопредељење” који води Аљбин Курти.

У Београду је на јучерашњем састанку премијера Александра Вучића са политичким представницима Срба са КиМ одлучено да је листа „Српска” отворена за разговоре са свима и спремна за друге могућности, укључујући и ванредне изборе.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, који је после састанка са представницима листе „Српска”, председницима општина са КиМ и Управљачким тимом за формирање ЗСО одржао ванредну конференцију, рекао је да „Београд нема илузија око тога да многи у политичкој елити у Приштини немају превише симпатија за наш народ и државне и националне интересе”.

Он је рекао да је на састанку постигнуто апсолутно јединство да листа „Српска” не може да учествује у будућој косовској влади са онима који отворено говоре да уколико уђу у владу никада неће подржати стварање ЗСО. „Очекивати од нас да тако нешто подржимо једноставно је илузорно и ту мислим најпре на покрет ’Самоопредељење’ Аљбина Куртија”, рекао је Ђурић.

Дакле, јасно је да српски посланици неће своје гласове дати Рамушу Харадинају, лидеру Алијансе за будућност Косова (АЗБК), који је оформио постизборни албански блок, у коме су поред Демократског савеза Косова (ДСК) и посланици партије Иницијатива за Косово (ИК), али и „Самоопредељење”. Мало је вероватно да ће се Харадинај одрећи „Самоопредељења” зарад десет српских посланика, јер овај опозициони савез и без Срба и десет посланика из редова мањинских заједница има довољно гласова, укупно 63, што му даје законску могућност да у другом кругу (под условом да кандидат из Тачијеве партије не прође) изаберу свог кандидата за председника парламента.

Фљора Бровина, која ће председавати скупштини, изјавила је да ће поштовати одлуку уставног суда по којем функција председника парламента припада Тачијевом ДПК, међутим, мало је вероватно да ће посланици „Српске” обезбедити већину Тачију, јер, како „Политика” незванично сазнаје, неколико српских посланика се „напрасно разболело”.

Замршена постизборна криза данас треба да добије епилог, са посланицима из српских редова или без њих. Наиме, српски посланици могу да „помогну” Тачију, под условом да добије и гласове осталих мањинских заједница, али му то опет не би било довољно за натполовичну већину. Уз његових 37 мандата и 20, колико имају „Српска” и остале заједнице, недостаје му још четири гласа за натполовичну већину.

Међутим, албански медији преносе Тачијев оптимизам, уз наводе да је „обезбедио” већину, а албански аналитичари коментаришу да је „купио” гласове посланика ДСК, који ове вести демантују.

Да ли ће успети данас да изаберу Асима Бајрамија, кандидата ДПК, и да ли имају већину од 61 гласа (од 120 мандата колико броји косовска скупштина), нико није могао јуче да одговори. Бајрам Реџепи, потпредседник ДПК-а, није желео ништа да прогнозира. На питање новинара „Политике” које се односило на став „Српске” да неће у владу у којој је „Самоопредељење”, Реџепи је казао да је то „њихов избор”.

Чланови „Самоопредељења”, с којима је јуче „Политика” покушала да контактира, били су недоступни за коментар. Они, судећи према неким изјавама, очекују да ће данас изабрати Ису Мустафу за председника парламента, а онда, на основу већине од укупно 63 гласа, предложити мандатара, место које је у овој коалицији резервисано за Харадинаја.

У оваквој ситуацији, према писању приштинске штампе, велики улогу одиграће међународна заједница којој не одговарају нови избори.

-----------------------------------------------------------------

Принципи листе „Српска” за улазак у владу

На састанку са премијером Вучићем јуче су усвојени и принципи за деловање листе „Српска” у покрајинској влади. Према речима директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, основни принцип за учешће Срба у влади јесте начин на који ће српска заједница у целини имати користи од тог учешћа. То се односи на рад у централним покрајинским институцијама и заједнички рад на формирању ЗСО у будућој влади, ко год да је буде формирао.

Кратко речено, Ђурић је рекао да то значи да „онај ко жели да рачуна на подршку српског народа, мора да рачуна са тиме да рад будуће владе мора да јача и унапређује интересе српске заједнице на КИМ”.

„Други принцип за формирање владе јесте економски развој и економска добробит за све грађане. Ми, Влада Србије и Српска листа као легитимни представник српског народа на КиМ, желимо да будућа влада као свој приоритет у раду има економски опоравак наше јужне покрајине”, рекао је Ђурић, а како преноси Танјуг он је појаснио да „трговина и привредни живот морају да се одвијају несметано са обе стране административне линије и између централне Србије и осталих делова наше територије”.