Закаснело извињење Филарета

Готово 20 дана протекло је од изјаве владике Филарета да не признаје Српску православну цркву до извињења које је због тих речи упутио врху СПЦ. Познат по оштрим изјавама, али и политичким иступима, епископ милешевски навео је да је беседу изговорио под емотивним набојем и сам своје тврдње назвао непромишљеним и неодговорним. Наиме, он је у беседи на литургији о Великој Госпојини за СПЦ рекао да то више није црква патријарха Германа, већ нека „нова Црква коју ја не признајем”. Већ то је било довољно за упечатљив новински наслов, попут „Филарет више не признаје СПЦ“, који су пренели многи медији не само у Србији већ и у региону. Уз то, епископ је критиковао и званичну политику Србије и Црне Горе, говорио је и о Косову, Европској унији, Русији, Ангели Меркел, Кетрин Ештон... Самим горућим политичким питањима.  

За Патријаршију је, у најмању руку, било изненађење да један владика изјављује да више не признаје Цркву којој служи, а сигурно да ни државни врх није олако прешао преко изјава којима се директно подрива његов ауторитет. Један мали гест, да је СПЦ истог дана објавила на свом званичном сајту извињење које је владика Филарет насловио на Синод, показује да је српска црква била веома мотивисана да јавности, у којој је владичина беседа тако снажно одјекнула, одмах предочи његово извињење у којем се, између осталог, због „епископу неприличних израза“ извињава и Ангели Меркел и Кетрин Ештон поименце.

Добро је да је до извињења дошло, али изостала је благовременост, до њега је морало доћи раније, сматра верски аналитичар Живица Туцић.

– Вероватно је Патријаршија инсистирала да до тог извињења дође. Сам наступ владике Филарета био је необичан, а необично је било и да се вређају појединци. То је и за српску спољну политику један минус. Широко је поље деловања верских заједница и нема разлога да се оне стављају у средиште јавности са темама које нису верског карактера. Има пуно тема и проблема којима епископи могу и треба да се баве, попут незапослености, болести, које су исто тако актуелне и горуће – каже Туцић.

Он је мишљења да ће писано извињење помоћи и другим црквеним великодостојницима да се не упуштају у сличне анализе јер то није њихово поље деловања. Уосталом, политички излети, којих је било и раније, а од којих се тешко суздржавају не само виђенији архијереји СПЦ, већ и верски лидери Исламске заједнице у Србији или великодостојници Католичке цркве у Хрватској, на пример, најчешће доносе највише штете самој цркви или верској заједници. Политички ставови, овог пута, изговорени су на беседи на литургији, што још више доприноси њиховој тежини.

– Литургијске беседе треба посебно да се осврну на сам текст јеванђеља које се чита на литургији. Тај део текста увек изискује разјашњење верницима, и то је најчешће део проповеди. Она садржи и осврт на оно што је актуелно, али у библијском, а не политичком контексту – напомиње Туцић.

Иначе, епископ милешевски се због политичких иступа сабраћи архијерејима извињавао, односно тражио њихов опрост и 2000. године. Тада је јавно на изборима подржао тадашњег председника СР Југославије Слободана Милошевића. Остао је упамћен и његов штрајк глађу 2007. године на граници Србије и Црне Горе. Део Епархије милешевске налази се у Црној Гори, а владици Филарету црногорске власти забраниле су улазак у ту државу и обилазак дела његове епархије због наводног помагања хашким оптуженицима. Владика је одлучио да на граничном прелазу Ранче започне штрајк глађу или апсолутни пост, како га је он назвао, пошто му је полиција и четврти пут забранила улазак у Црну Гору – а кренуо је на Великогоспојинску литургију у манастир Довоља код Пљеваља.

Владика Филарет у својој епархији има снажан утицај и један је од оних епископа који су и те како присутни у својој локалној заједници, и то не само као духовни пастири. Епархија милешевска је, тако, започела обимне радове на реконструкцији зграде Рехабилитационог центра у Прибојској бањи који би требало да постане хотел са 130 лежајева. Тај објекат је, уз два извора термалне воде и 35 хектара земљишта и шуме, кроз процес реституцији враћен епархији. На конференцији за новинаре почетком ове године, епископ милешевски је најавио да ће Прибојска бања бити уређена до завидног нивоа, и то од новца који би епархија добила на име реституције. Како је тада објаснио владика, за 60 хектара манастирског земљишта на коме су изграђене куће, школа, путеви и други објекти, држава дугује 18 милиона евра, од Агенције за реституцију епархија је тражила 4,5 милиона евра који би били уложени у уређење Прибојске бање. док би остатак дуга био опроштен.