Хрватски премијер – необавештен

Расправа о угрожености припадника хрватске националне мањине који живе у Србији и јуче је била на дневном реду у Загребу, али се ни на нове прозивке хрватских званичника нико у Београду није оглашавао. Како је најавио хрватски премијер Зоран Милановић, од власти у Србији ће бити затражено да осигура уџбенике за хрватску националну мањину. Ова његова најава уследила је као одговор на питање посланика у Сабору који су поново покренули питање „асимилацијских процеса” попут поступка српског председника Томислава Николића, који је Буњевцима недавно поклонио уџбенике на ћирилици. Хрватска ће, рекао је Милановић, од српских власти тражити да се понашају онако како се Хрватска понаша у заштити мањина. Загреб, како је рекао, тражи једнак однос према Хрватима у Србији, а „они, колико зна, нису добили обећане уџбенике од те исте власти”.

Хрватски премијер очигледно није довољно обавештен, јер како за „Политику” кажу у Министарству просвете, хрватски ђаци увелико користе уџбенике на свом матерњем језику. Како објашњавају, у оквиру програма „Бесплатни уџбеници”, ученици хрватске националне мањине су добили уџбенике за основне предмете – матерњи, математику и свет око нас.

„Сви ученици у Србији, било припадници мањина или не, добијају књиге за ова три предмета од првог до четвртог разреда, на свом језику. За остале разреде и предмете који нису покривени програмом ’Бесплатни уџбеници’, ученици сами набављају књиге”, објашњавају у министарству и подсећају да ученици који похађају наставу на хрватском језику уче из уџбеника на хрватском из каталога одобрених уџбеника у коме има више од сто наслова.

Милановић се, иначе, јуче похвалио и да Хрватска када су у питању права националних мањина „има стандарде које нема велика већина западноевропских држава и с тим није једноставно живети”. Према његовим речима није се једноставно борити за права мањина у источној Славонији, где је беснео рат пре 20 година и где је „нормално да има људи којима је иритантно да виде службене натписе на писму националне мањине друге нације”, али је додао и да се без обзира на такав однос појединих грађана мора поштовани закон и устав, те да ту компромиса нема.

„Колико год то некима било сметња, трн у оку и то могу разумети, ту компромиса нема. Тамо где је Хрватска, спроводе се хрватски закони, био то Вуковар или Загреб”, закључио је Милановић.

Требало би, међутим, подсетити да је, када је реч о употреби ћирилице у Хрватској и правима српске мањине, недавно реаговао Уставни суд те земље, прогласивши неуставним референдумско питање којим се тражило ограничење тих права, у срединама где мањине чине половину становништва, а не трећину како је сада. Расписивање тог референдума је тражио „Штаб за одбрану хрватског Вуковара”, десничарска организација, која се годину дана бори против ћирилице. За то време у више наврата су разбијане двојезиче табле на зградама државних институција, због чега је једно време поред табли било постављено и полицијско обезбеђење.

----------------------------------------------------------------------

Канцеларија за мањинска права не реагује

Из Канцеларије за људска и мањинска права ни други дан заредом нисмо успели да добијемо никакву реакцију на оптужбе из Загреба. Како су нам објаснили, они не виде потребу за реакцијом  јер критике стижу на рачун председника Николића па би, кажу, требало да зовемо његов кабинет. А када су у питању замерке на наводно непостојање уџбеника на хрватском, за то је, кажу, адреса Министарство просвете.

Подсећамо, кабинет председника Србије се већ прошле недеље оглашавао овим поводом, о чему је „Политика” благовремено писала.