Романтика са смислом
Ау, шта ћемо сад’? Настанио се Пинк и на велики екран! Додуше не са оним – "Мењам (за паре) жену", сестру, бабу, нити са – убих те нежно Грандовом песмом, већ са нечим што је срећна мешавина "Све за љубав" и "Мјешовитог брака".
Медијска империја Пинк (Pink Films International) произвела је, дакле, и свој први целовечерњи играни филм, са намером да измами осмех овдашњој онемоћалој биоскопској популацији. Како она, иначе већински, време углавном проводи испред малог ружичастог екрана, питање је како је сада натерати да угаси телевизор зарад масовног одласка у наплаћени биоскопски мрак. Пинк и на ТВ-у и на филму, може дакле бити и мач са две оштрице но, није ли сваки почетак тежак?
Рачунајући на то да у нас одавно већ није лако напунити биоскопске дворане, Пинк продукција игра на карту добро утврђеног градива, уиграног ауторског тандема и великог броја одомаћених лица, готово кућних пријатеља. Нуди савремену романтичну комедију "Промени ме", из пера Стевана Копривице и у режији Милана Караџића (уигран добитнички тим), урбану причу из миљеа добро ситуираног слоја горње средње класе, чије припаднике не срећете често јер се не крећете по истим местима. Но, свака идентификација је могућа, где пише да је забрањено желети лепши и бољи живот, и крстарење бродом које платите у секунди када схватите да вам ваља спасавати пољуљани брак!
А љуљање брака и јесте кључни оквир ове приче о генерацијским релацијама, о старијима који покушавају да преваре и године и себе, и младима који покушавају да нађу свој пут. Главни јунаци су угледни београдски стоматолог који живи у наизглед складном браку као остварен и задовољан човек (допадљиви Милутин Мима Караџић, уједно и продуцент и стално Пинково лице) и његова супруга, зрела и лепа а преварена жена (Неда Арнерић и убедљиви повратак на велико платно) која је изненада у ситуацији да изабере између човека са којим је живела 25 година и нежељене, али примамљиве слободе. Филм се захуктава када у зубарев живот изнебуха уђе много млађа жена (ново и свеже лице Иване Поповић), и када се активира онај тако добро познати мушки пубертет у заласку, који женске "злобнице" неувијено називају мушким климаксом. У томе је главно извориште духовитих ситуација и реплика, скупљених из стварног живота, па и из личних искустава аутора и протагониста.
У дубине се не залази, жанр романтичне комедије, уосталом, то и не захтева. Садржајно и значењски ово је непретенциозан филм праволинијске нарације, која се на крају заокружује у сасвим пристојну и довољно релаксирајућу целину. Структура је, додуше, више телевизијска но филмска, ни глума није стилски уједначена (појединци су преигравањем промашили тему), што све иде на душу редитељу али, све у свему, сасвим га је угодно гледати. Разбибрига и романтика са смислом. Онако – зихерашки, ружичасто.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
