Помрачење "црне рупе"

Обзнаните ли да сте снимили помрачење нечега у космосу што још нико није видео, признаћете да ћете свакога збунити. Ни астрономи нису остали равнодушни када су јединствену појаву први пут посредно уочили, проучивши снимке начињене икс-зрацима са свемирског телескопа "Чандра" који облеће око Земље.

Потпуно или делимично замрачење Сунца или Месеца изванредна је прилика да се ова небеска тела боље осмотре и проуче, слична згода изненада је искрсла с посматрањем привлачења великог колута космичких гасова који су пролазили испред "црне рупе".

Наводно помрачење џиновске (супермасивна) "црне рупе" припомогло је да измери обим диска врелих усковитланих гасова који заувек нестају у "космичкој нигдини". Дотична незајажљива прождрљивица свега што јој се приближи налази се у самом средишту (тзв. активно галактичко језгро, AGN) завојите (спиралне) галаксије NGC 1365, која је 60 милиона светлосних година удаљена од наше планете.

Научници одавно претпостављају да невидљива неман гута млаз материјала који стално притиче из околног диска. Материја која скончава у "црној рупи" требало би да буде загрејана милионима степени Целзијусових пре него ишчезне иза обзорја (хоризонт догађаја) или тачке без повратка. Управо тај узаврели ковитлац сјаји у рендгенском делу видљивог спектра светлости у којем га је "свемирска осматрачница" јасно уочила.

Космичко чудовиште

Прстен гаса који окружује средиште црне рупе у NGC 1365 премали је да би се непосредно видео телескопом. Но, остао је замрачен због облака који се нашао између. Мерењем времена које је потребно диску да уђе у помрчину и изиђе из ње астрономи су били у стању да процене колики му је пречник.

"Годинама се трудимо да потврдимо величину тог рендгенског склопа (структура)", рекао је Гвидо Ризалити из Харвард-Смитсоновог центра за астрофизику и Италијанског института за астрономију (INAF). "Сада нам је неочекивана помрчина то, напокон, омогућила."

Истраживачка дружина задужена за "Чандру" директно је измерила пречник рендгенског извора, а он је седам пута већи од растојања између Земље и Сунца или седам астрономских јединица (AU). Када би такав колут гасова постојао у Сунчевој породици, прогутао би све планете до иза Марса и добар део астероидног појаса.

Према овим мерењима, извор рендгенских зрака је око две милијарде пута мањи од галаксије NGC 1365 у којој се налази и око десет пута већи од процењене величине "црне рупе" у њеном средишту. То се веома добро поклапа с теоријским предвиђањима.

"Захваљујући овом помрчењу, могли смо ближе да завиримо до ивице ,црне рупе’ него што је икада ико успео", нагласио је сапотписник научног чланка Мартин Елвис из Харвард-Смитсоновог центра за астрофизику. "Материјал који кружи тако близу ,црне рупе’ склизнуће иза обзорја и нестаће из свемира кроз стотинак година, што је трептај ока у космичким размерама."

Осим што су измерили саму величину, Гвидо Ризалити и сарадници су имали прилику да оцене положај густог облака гасова који је заклонио рендгенске зраке и само средиште "црне рупе". Подаци са свемирског телескопа "Чандра" говоре да је он од обзорја удаљен стотинку светлосне године, што је 300 пута ближе него што се претпостављало, и то прилично збуњује астрономе.

"Активно галактичко језгро (AGN) једна је од најсјајнијих појава, моћни светионик из ране историје свемира. Од суштинске је важности да разумемо ово устројство, закључио је Гвидо Ризалити. "Испоставља се да морамо још много да радимо да бисмо схватили таква чудовишта."

Свемирски телескоп "Чандра" је две седмице, сваког другог дана, снимао галаксију NGC 1365 у априлу 2006. године. У пет осматрања високоенергетски икс-зраци из главног извора били су видљиви, али у једном другом – које је одговарало несвакидашњем помрачењу – нису уочили никакво зрачење.

Сунце без изгледа

Иако је основна замисао која описује "црне рупе" стара више од два века (енглески научник Џон Мичел који је 1783. у својој расправи звезде, масивније од Сунца, код којих је друга космичка брзина већа од светлосне, па је њихова гравитација враћа, назвао тамним звездама) овај назив је први употребио амерички физичар Џон Вилер 1969. године. Сместа је ушао у митологију научне фантастике.

Свака звезда кад истроши нуклеарно гориво, надува се и постане "црвени џин". И Сунце ће, за четири-пет или десет милијарди година (зависно од процена) после надимања својим обимом обујмити путању којом се креће Земља (замислите шта ће се тада збити са живим светом).

Ако је маса звезде, отприлике, једна и по Сунчеве и мања, под силом теже (гравитација) она ће се преобратити у "белог патуљка", с пречником од неколико хиљада километара. То се зове Чандрасекарова граница (по знаменитом индијском астроному Субраманијану Чандрасекару).

Код оних с масом између једне и по и две Сунчеве, сажимање се окончава у виду неутронске звезде, чији је пречник неколико десетина километара.

И на крају, звезде с масом која надмашује Чандрасекарову границу скончавају у страховитом згушњавању и претворе се у "црне рупе".

Сагласно теорији релативности, ништа не може да се креће брже од светлости, а то значи да постоје подручја у космосу из којих ништа не може да утекне. И то се назива "црном рупом", чија је невидљива граница – хоризонт догађаја, иза којег светлост није успела да се отргне.

Сам Алберт Ајнштајн никада није поверовао у "црне рупе", а то је прихватала већина научника из старе гарде поборника опште релативности.

Стивен Хокинг са Универзитета Кембриџ (Велика Британија) кога сматрају наследником  "оца релативности", увелико је допринео тумачењу "црних рупа". Пре неколико година су му на једном предавању у Паризу, међутим, скренули пажњу на неугодно сексуално значење на француском и препоручили да користи назив "скривена звезда".