Серија одлазака из Беле куће
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7. октобра – "Имам 36 година а осећам се као да ми је 56" – исповедио се Данијел Бартлет, објашњавајући зашто је и како недавно напустио положај једног од најповерљивијих саветника председника САД. У служби Џорџа Буша, на разним функцијама, посветио је више од трећине свог живота, али је нагло осетио неодољиву потребу да се више посвети себи и породици која му се повећала за још једног, трећег, сина.
Полако се привикава на нов начин живота. Првог дана по одласку с дужности, увидео је битну разлику између некад и сад: "На имејл ми је стизало по 500 порука дневно, а онда одједном ниједна".
Бартлет је био и остао симбол струјања око Буша. Некада – окупљања а сада – својеврсног егзодуса кадрова.
Рат, непопуларност…Белу кућу учестало напуштају дугогодишњи сарадници – констатује данас "Вашингтон пост" у амбициозној студији разноврсних јавних разлога за такву "бежанију". Одлазе, прецизира се, махом због рата у Ираку – који их је измождио сталном напетошћу или разочарао неостваривањем постављених циљева. Поводе за одлазак многи су нашли и у – тешким окршајима извршне власти с парламентом (у коме су већину стекли демократи, опозиционих републиканској Белој кући), готово рекордној анкетној непопуларности администрације, осећају да треба напустити "брод који тоне" и искористити стечени ауторитет за добијање боље плаћених послова…
Поједини су председнику окренули леђа да би се бар донекле, у завршници другог му мандата, дистанцирали од његових застрањивања и оставком поправили сопствену историјску заоставштину. Неке је, пак, Буш дискретно одстранио, сматрајући да треба убризгати свежу крв тиму који губи (пораз на прошлогодишњим парламентарним изборима, као и продужени кошмар у Ираку).
Тачан број "исписаних и отписаних" се не прецизира али би се рекло да је Белу кућу у последњих годину дана напустило бар 20 стратега, саветника… Међу њима су били својевремени – министар одбране Доналд Рамсфелд, а однедавно и архитекта досадашњих Бушових изборних пораза као и политичких промашаја Карл Роув, па министар правосуђа Алберто Гонсалес, директор за буџет Роберт Портман, водећа председникова саветница за ирачки рат Меган О’Саливен, његова правна саветница Харијет Мајерс…
Из стартне Бушове прве поставе с њим су, рачунају хроничари, остали само потпредседник Ричард Чејни и актуелна шефица дипломатије Кондолиза Рајс. "Замор материјала" се, уз фрустрације, наводи као један од битних разлога за егзодус. Рад у Белој кући је "убиствен" – сведочи Лајза Рајт, која је прошлог месеца отишла с дужности једног од руководилаца персонала, алудирајући донекле и на околност да радни дан председникових сарадника почиње око шест сати ујутру а не завршава се пре осам увече. "Млави и свест да се ради за историју" – додаје Вилијам Инбоден који је, готово истовремено с њом, напустио положај директора за стратешко планирање у Савету за националну безбедност. У том смислу, највише оптерећује Ирак, који некима од ексфункционера још не да мира ни у сну.
Кад оду с високих положаја, лојалисти неретко постају "отпадници". Бивши амбасадор у УН Џон Болтон сада критикује делове владајуће политике (и око Косова), Рамсфелд прича да му Буш "не недостаје", некадашњи писац председникових говора критикује поједине лидерове помоћнике…
Критике "бивших" просто пљуште – констатује "Пост". Замерају шефу државе за грешке, његовом окружењу што га је дезинформисало, што су догађаји "измакли контроли". Није баш све тако – тврде други па подсећају да се портпарол Тони Сноу повукао због канцерозног обољења. Указују и на ефекат "изблеђивања дугорочно постављених идеала".
Ка новом заокрету
Ову последњу тезу потврдили су и недавно објављени резултати истраживања, специјализоване организације Пју. Један од главних закључака јесте – да се "ближи крају доминација конзервативних вредности", које су "темељац" Републиканске партије. Осетно је, тако, опала подршка анкетираних Американаца "показивању мишића у спољној политици" и социјалном кретању у коме "богати постају све богатији а сиромашни све сиромашнији".
Америка здесна креће улево – оцењују истраживачи, али и предочавају да су такви заокрети овде готово редовна појава. Кад једна стратегија не функционише, гласа се за давање власти онима који обећавају да ће ствари кренути набоље. После скандала с прислушкивањем пре три деценије, изабран је председник који је обећавао морално оздрављење а после "афере Моника" такође је изабран председник који је обећавао морално чишћење. И кандидати за његовог наследника, већ обећавају исто – да најзад етика превлада над серијом "замајавања" јавности, у које спада и налаз да се у највећи рат данашњице кренуло на основу нетачних претпоставки, као и да учестало на видело излазе примери корупције, сексуалних и других скандала у политичкој елити.
Америка је, како показује већина истраживања јавног мњења, жељна промена. Већих од текућих кадровских рокада у апарату Беле куће.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


