Србија није уточиште за светске криминалце

Предаја Цветана Василева, једног од најбогатијих Бугара српској полицији тик пред хапшење прошле недеље, изазвала је пажњу јавности, нарочито бугарске, у којој је завладала слична еуфорија као својевремено у Србији приликом привођења Мирослава Мишковића, којем је току судски процес због махинација са путарским предузећима у вредности око 20 милиона евра.

Бугарска је за Василевим расписала Интерполову потерницу због тешке проневере и он је тренутно у рукама српског правосуђа – одузет му је пасош, наређено да не напушта место боравка и да се обавезно јавља сваки дан полицији.

Руској Федерацији је у новембру прошле године из Србије изручен Иља Горјачев, који је у Русији оптужен за неколико убистава, формирање криминалне групе и екстремистичког удружења, као и за нелегалну трговину оружјем. Горјачева је српска полиција по руској потерници ухапсила у мају прошле године, а његови адвокати тврдили су да је оптужба у Русији исконструисана из политичких разлога.

Од почетка ове године на територији Србије ухапшено је 112 особа по међународним Интерполовим потерницама. Међу њима су и два држављанина Велике Британије и један Мароканац, чланови организоване криминалне групе. Они су ухапшени крајем фебруара ове године у Крагујевцу, у оквиру координисане међународне акције. Осумњичени су за преваре, прање новца и трговину наркотицима.

На последњој Генералној скупштини Интерпола у Картагени у Колумбији оцењено је да српска полиција предњачи по резултатима у међународној оперативној полицијској сарадњи. То је МУП Србије сврстало међу десет првих полиција у свету, на листи најпожељнијих за сарадњу.

Не желећи да говори о конкретним случајевима, Милан Димитријевић, начелник Управе за међународну оперативну полицијску сарадњу МУП-а Србије у оквиру које ради и Одељење Интерпола, каже за „Политику” да за све бегунце са Интерполових потерница важе иста правила. По њима поступа и Србија, а прописује их Статут Интерпола.

„У тренутку расписивања међународне потернице било које државе, чланице Интерпола имају основ за привођење особе. У Србији тог тренутка информацију о потерници путем система МУП-а добијају границе. Међутим, да би сваки полицајац у Србији знао о чему се ради, ова Управа податке о потерницама прослеђује и националној бази података, у апликацију потраге. Полицајац током рутинске провере може да консултује базу да види да ли је лице на потрази”, објашњава Димитријевић.

Ухапшени по црвеној потерници се приводи надлежном суду, а истражни судија поступа у складу са Европском конвенцијом о екстрадицији са протоколима. Конкретно, судија на основу података из потернице са свим образложењима, коју му доставља београдски Интерпол, процењује кривично дело и то по два критеријума. Прво, да ли је оно прописано и препознато у нашем законодавству.

„Уколико судија не препознаје кривично дело у нашем законодавству, то је основ да размиља о другом критеријуму, који је дефинисан трећим чланом Статута Интерпола. Он јасно гласи да је строго забрањена било каква активност или интервенција у случајевима који имају политичку, војну, верску или расну позадину. У том случају судија је меродаван да донесе суверену одлуку и пусти ухапшеног на слободу. Свака држава чланица Интерпола је суверена у доношењу одлука, искључиво се руководи својим законом за сваки случај понаособ ”, напомиње Димитријевић.

О одлуци судије, каква год да је она, обавештава се држава која је расписала потерницу. Она има рок од 18 до 40 дана да достави неопходну документацију зарад даљег поступка екстрадиције. То су формални захтев за екстрадицију уз материјал за утврђивање идентитета, оптужница или кривична пријава уз појашњење дела, решење о одређивању притвора и све то преведено на српски језик. У случајевима одређивања екстрадиоционог притвора, он не може да траје дуже од годину дана и урачунава се у казну.

Када добије документацију, судија даје своје мишљење и предлог Министарству правде. Коначну одлуку о изручењеу доноси министар правде.

„Интерпол је сервис Министарства правде. Акт о екстрадицији је лични акт сваког министра правде. Када он да сагласност, са државом која потражује особу договарамо место и начин да што дискретније, без нарушавања интегритета екстрадиције пребацимо осумњиченог. Наша надлежност престаје оног тренутка када лице буде екстрадирано држави која га тражи. Било да је то на аеродрому или некој од граница, екстрадиција има своје стандарде. Не постоји много простора за импровизацију”, закључује Димитријевић.

Данијела Вукосављевић

-----------------------------------------

Споразуми који омогућавају екстрадицију

Неколико споразума омогућава изручење страних држављана. То је Европска конвенција о екстрадицији чији смо потписници и све државе су у обавези да се придржавају њене методологије. Друго је билатерални споразум између држава о изручењу, какав рецимо Србија има са Црном Гором за кривична дела из области организованог криминала. Билатерални споразуми знатно олакшавају и убрзавају цео поступак. Трећа и најшира могућност јесте изручење на бази реципроцитета.

-----------------------------------------

Дифузија и „црвена потерница”

У тренутку када држава објави да је расписала потрагу за осумњиченим за кривично дело, таква потерница зове се, полицијским речником, дифузија. Чланице Интерпола су о томе обавештене и ако бегунца затекну на својој територији имају овлашћења да га задрже. Држава која га потражује мора хитно, путем Интерполовог заштићеног канала, да достави документацију неопходну за задржавање. Дифузија прераста у црвену потерницу оног тренутка када то одобри и потврди централа Интерпола у Лиону.

„Валидност и законитост дифузије оцењује Секретаријат ове међународне полиције. Уколико су испуњени сви законски услови и параметри, дифузија добија свој контролни број и постаје црвена потерница. То може да буде за пар сати уколико је реч о кривичном делу, које угрожава и узнемирава јавно мњење или у другим ситуацијама, за дан до два. Црвена потерница представља формални налог за хапшење. То значи да су спроведени поступци пред истражним органима, да постоји потребна документација и решење о притвору. Не постоји могућност за било какву врсту манипулације државе која расписује потерницу”, тврди Милан Димитријевић.