Русија рачуна на ШОС и Брикс

Индија и Пакистан изразили су недавно на самиту у Душанбеу жељу да постану чланице Шангајске организације за безбедност (ШОС) која за сада окупља Русију, Кину и њихове средњоазијске партнере. Уколико би се намера две првопоменуте земље и остварила, а све говори да препрека у том смислу не би требало да буде, свет би добио нову војно-политичко-економско-безбедносну организацију која би окупљала чак 40 процената укупног светског становништва.

Према речима шефа руске државе Владимира Путина, „ширење ће ојачати Шангајску организацију и подићи њен статус у међународној арени”.

Шангајска организација за безбедност је створена 2001. од стране Кине, Казахстана, Киргизије, Русије, Таџикистана и Узбекистана. У међувремену, као посматрачи или партнери у дијалогу придружили су им се Авганистан, Индија, Иран, Монголија, Пакистан, Белорусија, Шри Ланка и Турска. Државе посматрачи такође су изразиле вољу да током 2014. постану пуноправне чланице организације.

Оно што ШОС издиже изнад других сличних широм планете, или локално, јесте чињеница да би земље његове чланице, по свему, требало да уђу у садашњу сферу утицаја САД (за почетак у Авганистану) и на адекватнији начин се супротставе тероризму и трговини опојним дрогама. Тиме би свету био пружен и најбољи доказ да иза највећих пошасти савременог света не стоје структуре ниједне од овдашњих држава, већ међународне криминалне групе финансиране од стране појединаца који своје деловање углавном воде „из сенке”.

Такође, нема сумње да би овакво окупљање драматично утицало на распоред политичких снага на глобалном плану. Јер тиме би био створен блок блискији Русији и Кини, дакле источним економским и војним џиновима у успону, него западним државама и организацијама. То је и навело руководство у Москви да следећи самит ШОС-а одржи заједно са самитом земаља Брикса (најбрже развијајућим економијама света). Тиме би, према писању јапанског дневника „Асахи шимбун” Русија, која је због прилика у Украјини недавно избачена из групације најбогатијих (Г-8), добила могућност да на прави начин демонстрира свој утицај, како на западу, тако и на истоку планете. Другим речима, све говори у прилог проценама да се светска моћ полако али неминовно сели од САД и њених савезника на сасвим други – источни део света.

Приликом потписивања „мегауговора” између Русије и Кине о испоруци руског гаса многољудном суседу у вредности од чак 400 милијарди долара 21. маја ове године, помињана је и Индија као потенцијални велики партнер у руско-кинеском зближавању. Са друге стране, односи Делхија и Исламабада (Пакистан) нису увек идеални и заједништво у ШОС-у сигурно би, уз медијаторство осталих чланица, утицало на лакше превазилажење њихових проблема.

Русији свакако одговара проширење ШОС-а јер тиме добија још један адут у конфронтацији са Западом, а посебно са државама чланицама НАТО-а. Ово наравно не претпоставља аутоматски могуће ратне ризике, али свакако делује отрежњујуће по многе усијане главе на Западу које сматрају да је дошао тренутак да се Русији „поткрешу крила”. Како на војном, тако и на економском плану.

У том погледу и ситуација у Украјини добила би параметре за нова тумачења и могла би да допринесе да се смањи притисак Американаца на бившу совјетску републику (а тиме посредно и на Европску унију), у смислу конфронтације са Русијом, чиме би и грађански рат у бившој совјетској републици могао коначно да буде приведен правом крају.

Такође, најављено повлачење америчких војника из Авганистана (2016) даће ШОС-у прилику да покаже колико је ова организација заиста чврста када су у питању тако деликатна дешавања. Јер, ШОС није заједница у којој сви морају да се повинују јединственим правилима попут оних у ЕУ. Напротив, овде је свака земља довољно самостална да изрази своје специфичне ставове, затражи за њих подршку, ако не целокупног чланства онда барем једног његовог дела. Најупечатљивији пример у овом смислу јесте одбијање Кине да подржи Русију када је у питању војни сукоб у Украјини.

Важна компонента у функционисању држава Шангајске организације за безбедност је њихова изузетна прилагодљивост најсавременијим технолошким трендовима у свету. То им је и омогућило да своје економије доведу у стање сталног успона. Ово се односи и на поједине јужноамеричке државе, чиме се фронт против досадашњих „развијених” земаља Запада сваким даном све више учвршћује.

Свет се неумољиво мења. Сан о једнакости свих на планети може да се оствари управо тим технолошким изједначавањем и давањем прилике свакоме да се бави и најкомпликованијим пословима, без обзира у којој држави живео. И мада је ШОС у основи безбедносна организација, реч је тек о степеници ка ближој економској сарадњи, размени најсавременијих технологија, радне снаге...