Пролетери, где сте?

Пољски председник, према недавној новинској вести, пожалио се како не може да нађе молере да му окрече кућу – јер сви пољски молери су отишли у Западну Европу, где много скупље наплаћују своје руке. Према једној рачуници, од како је Пољска 2004. постала чланица ЕУ, око 800.000 њених грађана спаковало је кофере и отишло тамо где за свој рад добијају много више.

Све чешће читам о "Детроиту истока", о томе како је невелика Словачка, чланица ЕУ, која је многима још у сећању као сиромашна друга половина не баш просперитетне социјалистичке Чехословачке, на путу да постане највећи светски произвођач аутомобила по глави становника. Али ову прогнозу прати и једна ограда: под условом да обезбеди раднике да их монтирају. Данас наиме више од 170.000 Словака (од 5,4 милиона) ради у иностранству, три пута више него 2000.

У Чешкој данас, 25.000 радника "Шкоде", фабрике у власништву "Фолксвагена", изборило се за повишицу од 12,7 одсто, пошто су претходно одржали једнодневни штрајк. Њиховим примером пошло је и 2.700 радника "Џенерал моторса" у Пољској: изнудили су бонусе од по 500 евра – више од половине месечне зараде.

Прошлог месеца функционери пољског Министарства рада путовали су у Индију и Кину, у намери да заврбују тамошње квалификоване раднике, после учесталих жалби фирми из сектора електронике и грађевинарства да не могу да нађу људе за обављање посла. Пре тога, донета је одлука да се издају специјалне радне дозволе за раднике из Белорусије, Украјине, Таџикистана и Узбекистана, како би се попунила отворена места.

За ову прилику подсећам се како је у другој половини деведесетих Слободан Милошевић доказивао да је Србија просперитетна чињеницом да у сезони пољопривредних радова на војвођанским пољима раде гастарбајтери из Румуније. Било, па се приповеда: званична стопа незапослености у Румунији, од ове године чланици ЕУ, данас је само 5,4 одсто, знатно испод просека Уније. Румунија (22 милиона становника), која је само прошле године привукла девет милијарди евра страних инвестиција и имала стопу раста од 7,7 одсто – такође је ушла у лигу оних где је оскудица радне снаге све израженија.

И тамо су магнет за западне инвестиције ниске плате – данас 282 евра у просеку – али су, као и у другим земљама некадашњег "реалног социјализма", те исте ниске плате мотив да радници крену трбухом за бољим крухом. Од пада Чаушескуа 1989, земљу је напустио готово сваки десети становник – два милиона људи.

На управо одржаном Глобалном форуму о миграцији и развоју, чији је домаћин у Бриселу била белгијска влада, генерални секретар УН Бан Ки Мун, овај феномен је описао као "другу фазу глобализације". Док су у првој, укидањем граница за трговину и капитал главну корист имале развијене земље и њихови највећи партнери, Кина, Индија и Бразил, друга овај салдо поравнава, стварајући прилике да до просперитета дођу милиони радника из земаља које су једно време биле под утиском да су искључиво губитници глобализације.

То је, по новом генсеку УН, "доба мобилности". На глобалном нивоу, гастарбајтери су кућама прошле године послали чак 193,5 милијарди евра, што је три пута више од укупне међународне помоћи.

Радници, било да су сезонци за пољопривредне, грађевинске или друге физичке послове, било квалификовани техничари или дипломирани инжењери, биће тек тражени, ако је судити по изјави председника ЕУ, Жозе Мануела Бароза, који каже да ће у следеће две деценије Европа бити суочена с растућом несташицом радне снаге.

Први разлог је економски раст, отварање нових послова и невољност старих Европљана да раде многе тешке послове. Други је демографски: Европа стари. Понегде и драматично – Немачка, сада највећа европска земља са више од 80 милиона житеља, могла би, према неким прогнозама, да 22. век дочека са само 25 милиона Немаца. Прошле године је, тврде демографи, у Западној Европи по први пут више људи отишло на онај свет него што је дошло на овај.

То ствара нове економске реалности и захтева политичка прилагођавања. Како то изгледа сведочи британски пример: пре претпоследњег проширења ЕУ, тамо се рачунало да ће годишње пристизати око 15.000 радника са европског истока. Уместо тога, за две године дошло их је више од 600.000.

Кад су, почетком ове године, у чланство примљене и Румунија и Бугарска, уведена је квота по којој у Британији годишње може да се запосли само 19.750 радника из обе земље. Између јануара и марта дошло је њих 8.000 плус 2.400 сезонаца. Сада је и званично предложено да се рестрикције укину – јер за многе послове нису више заинтересовани стари гастарбајтери, они из Чешке. Словачке Пољске или Словеније.