Чавесова кћи у Савету безбедности УН

Социјалистичка Венецуела добила је подршку Латинске Америке за нестално место у Савету безбедности УН, што се сматра великим дипломатским трофејом, које је Каракасу измицало док је на челу државе био покојни Уго Чавес.

Док је био здрав, Чавес је својом антиамеричком реториком изазивао овације на јесењим отварањима Генералне скупштине УН. И данас се препричава његов наступ на Ист Риверу 2006. када је америчког председника Џорџа Буша назвао ђаволом, због чега се ваздух око говорнице „осећао на сумпор” .

Кћи овог ненадмашног говорника, Марија Габријела Чавес, имаће вероватно прилику да следеће две године у Савету безбедности покаже да ли је наследила таленат свога оца. Она је од стране садашњег председника Венецуеле недавно именована за амбасадора при УН, па би у Савету безбедности чак седела поред америчке амбасадорке у УН Саманте Пауер, с обзиром на то да су Венецуела и САД по абецеди једна поред друге, па су тако распоређене и столице за представнике земаља. Иако несталне чланице СБ немају право вета, нико им не брани да се упуштају у дебату, а познато је да кћерка Чавеса, његова љубимица која га је и раније пратила на званичним путовањима, нема длаке на језику.

Вашингтон за сада није успео да разради тактику како да спречи улазак Венецуеле у Савет безбедности, констатује „Вашингтон пост”. Ово место измакло је Каракасу 2006. после Чавесовог говора о ђаволу оличеном у америчком председнику. Тада је америчка дипломатија излобирала групу земаља да подржи Гватемалу уместо Венецуелу. После 47 рунди гласања на Генералној скупштини УН , ниједна од две земље није успела да сакупи потребну двотрећинску већину. Обе су се повукле и уступиле место Панами као компромисном решењу.

Овога пута регион је једногласно стао иза венецуеланске кандидатуре, а шансе Вашингтона да преокрене исход на коначном гласању у Генералној скупштини УН су, по процени америчких аналитичара, минималне.

Ако следећег месеца две трећине од 193 чланица УН гласају за Венецуелу, представник ове земље имаће своје место следеће две године у највишем телу УН, једином чије одлуке имају обавезујућу снагу.

У вишемесечним демонстрацијама против садашњег председника Николаса Мадура страдало је више од четрдесеторо људи, али док Вашингтон тврди да је власт применила оштру репресију против демонстраната, Каракас одговара да су опозициони лидери страни плаћеници. И демонстранти су применили прекомерно насиље, сведоче очевици, а њихова је намера да сруше власт како би се САД и мултинационалне компаније поново домогле изворишта нафте којима Венецуела обилује.

Како ће изгледати дебате у Савету безбедности наредне две године?

Поједине америчке аналитичаре брине то што је Венецуела „блиски савезник са земљама које крше људска права и изазивају хуманитарне катастрофе”.

Венецуела је пријатељ са готово свим земљама против којих је Вашингтон увео санкције, па ће, иако нема право вета, Каракас пружити реторичку подршку Русији у њеној борби против западних земаља. Каракас је један највећих купаца руског оружја, Мадуро од почетка одлучно подржава сиријског председника Башара ел Асада, а пре неки дан критиковао је одлуку Барака Обаме да отпочне нападе на положаје исламских екстремиста у Сирији. Мадуро је окривио Вашингтон што је подршком Асадовим противницима изазвао стварање Исламске државе.

Сви ти и још много других аргумената добиће у Савету безбедности још један јак глас уколико Венецуела успе да постане чланица овог тела. А ако је кћи повукла очеву нарав, динамика овог тела постаће свакако много жустрија и сликовитија.