Руси купују лесковачки кромпир и парадајз

Лесковац – Руси су традиционални купци пољопривредних производа на подручју Лесковца и околине. Сама чињеница да је ових дана у Регионалној привредној комори оформљено координационо тело које ће бринути о организацији извоза у Руску Федерацију говори о значају руског тржишта за овдашње пољопривреднике.

У Пољопривредној саветодавној и стручној служби, која има увид у извоз, јер за сваки производ који прелази границу издаје фито сертификате којима се гарантује његова безбедност, сазнајемо да се највише извозе кромпир и парадајз, затим краставци, замрзнуто воће, а последњих дана и крушка и замрзнута вишња.

Директор Пољопривредне саветодавне стручне службе Братислав Пешић каже за „Политику” да долазак Руса у Лесковац нема везе са санкцијама Европске уније према тој Федерацији, јер су Руси још пре десетак година открили квалитет лесковачког поврћа и воћа.

Он не жели да говори о односима увозника, извозника и произвођача, јер је то, каже, „трговачка прича”, али истиче да ова служба има три стручњака из области заштите биља који брину о томе да у извоз оду квалитетни и безбедни производи.

Гордана Јовановић Николић, саветодавац за заштиту биља, каже да у Лесковцу постоје само две фирме које непосредно извозе у Русију, а да се извозом са овог подручја бави неколико београдских фирми које имају блиску сарадњу са увозницима у Русији. Она објашњава за „Политику” како то функционише:

– Путеви су уходани. Они из Београда пошаљу свог човека који је продужена рука фирме и он се повеже са својим човеком у селу и заједно трагају за квалитетним производом. Договоре се око количине, цене, плаћања и онда стиже руски камион по робу. Роба до Русије путује седам дана. Највише долазе у Стајковце по парадајз и Богојевце и Навалин по кромпир. Ово поврће купују и у Цекавици, као и у бројним другим селима на подручју Јабланичког округа. У првих шест месеци ове године издали смо осамдесет фито сертификата, а сваки сертификат односи се на двадесет тона робе, што значи да је извезено 1.600 тона. Извоз је посустао у последњих петнаестак дана, али руске шлепере поново очекујемо у октобру и новембру када крене кромпир – каже наша саговорница.

Она напомиње да Руси посебно инсистирају на безбедности производа и од пре четири године траже књигу о третирању која се прилаже уз фито сертификате. Због тога произвођачи који намеравају да извезу своју робу, морају да воде књигу поља у коју уписују како су произвели и чиме и када су прскали поврће или воће.

– На основу књиге евиденције третирања, извозник је у обавези да уради декларацију о безбедности хране. Њоме гарантује да је производ здравствено безбедан и да је испоштован последњи рок примене препарата пред бербу воћа или поврћа. На основу тих папира и отпремнице или фактуре, издаје се гаранција да је производ заиста са нашег подручја – истиче Гордана Јовановић Николић.

Пољопривредна стручна служба врши контролу на карантин штетних организама. Њих званично нема, али се прате у оквиру мера заштите, како би, у случају да се појаве, могли да се ставе у карантин под патронатом. Јовановић Николић објашњава да свака држава има своје карантин штетне организме и да се они прате на нивоу целе Европе и у Русији, при чему Руси имају много строже критеријуме и више стандарде у односу на Европу.