Музика се доживљава и сликом и покретом

Концертом у београдском Дому омладине 27. септембра група „Врело” обележиће 15 година рада. Уз шетњу кроз музички опус, у сали Американа, група ће представити неке нумере са ДВД издања „Врело лајв: погледај ме како певам”, али и најавити нови албум „Чувам овце” који је већ снимљен, а требало би да буде објављен до краја ове године.

Првобитно заказан за мај, концерт „Врела” отказан је због поплава у Србији.

– Изгледа да најавимо поплаве кад год одлучимо да у Београду одржимо концерт – помало забринуто каже Станко Томић, који свира бас-гитару у „Врелу”, а такође је задужен и за музички сегмент рада ове групе из Руме.

Организатор концерта најавио је за београдски наступ бенда оригиналну кореографију чланица састава, енергију која осваја и пријатна изненађења која ће за публику приредити чланови групе.

– Стално развијамо нашу причу па се и однос према музици мења. Непрестано надограђујемо. Сада у кореографији има, можда, више етно-елемената јер, радећи на Западу, видели смо да је тамошњој публици врло битно да музику доживе и сликом и покретом. Тако, на пример, узмемо понеки покрет из нашег кола па га мало разрадимо – прича Томић.

Чланови групе који су за протеклих 15 година постигли значајне успехе не само у Србији већ и у иностранству где су, примера ради, 2007. године на Би-Би-Сијевом конкурсу за „Следећу велику ствар” освојили друго место са песмом „Пошле моме”, током лета су обишли и два фестивала у Румунији и кући се вратили препуни утисака.

– Прво смо били на једној спортско-музичкој манифестацији у једном месту у Трансилванији, смештеном на 2.500 метара надморске висине. Свидео им се наш наступ па смо позвани да након тога наступимо и у Алба Јулији на тамошњем филмско-музичком фестивалу. Организатор нам је рекао да смо били најбољи. И уследили су позиви и за наредну годину – каже наш саговорник не скривајући задовољство.

Наслањајући се на идентитет и аутентичност српске традиције већ 15 година „Врело” користи народну музичку грађу као основни елемент у свом раду, али је успешно комбинује са модерним музичко-сценским формама.

Део су извођачке екипе панк опере Емира Кустурице „Дом за вешање” која је премијерно изведена и играна у Паризу током лета 2007. године.

Свирали су на свим значајним фестивалима у Србији („Егзит”, Сабор трубача у Гучи, „Нишвил”, Зајечарска гитаријада, БЕЛЕФ), наступали на великим фестивалима и у престижним клубовима у већини европских градова (Париз, Берлин, Осло, Праг, Грац, Санкт Петербург, Будимпешта, Цирих…).

Њихов први албум „Преко реке” објављен 2008. године за ПГП-РТС добио је одличне критике, између осталих и најзначајнијег енглеског музичког часописа „Songline”. Песме им се појављују и на неким компилацијским издањима у Енглеској, Француској, Немачкој, и у Србији, на албуму „Srbija Sound Global – All Stars”.