Последња прилика Кондолизе Рајс

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. октобра – Док се припремају да с космодрома Бајконур сутра увече полете ка Међународној свемирској станици, Американка Пеги Витсон и Рус Јуриј Маљенченко нехотице изазивају завист земљака дипломата. Њих двоје имају међусобно прецизно разврстане послове и облике сарадње, за разлику од учесника предстојећег министарског састанка две силе у Москви, на коме тек треба да се разјасни – да ли, бар донекле, могу да се ускладе све већи раскораци између Беле куће и Кремља.
Небески аранжмани су, испоставља се, знатно једноставнији од земаљских, у новој фази америчко-руских веза. Претходница министарског скупа стога већ вечерас креће одавде да би два-три дана настојала да с домаћинима пронађе "елементе за заједнички приступ, где је то могућно" и да ублажи искушења шефовима дипломатија и војске.

"Два плус два"

Састанци, који ће се одржати у петак и суботу овде су названи "два плус два", јер се окупљају министри спољних послова Кондолиза Рајс и Сергеј Лавров и министри одбране Роберт Гејтс и Анатолиј Сердјуков. "Плус", рекло би се, произлази као противтежа низу "минуса", то јест – нараслих несагласности од ракета до Косова, при чему поједини аналитичари "препознају" репризу атмосфере хладног рата, док други налазе да је реч о новом феномену који би се могао окарактерисати као "хладни мир".

Стратешки тимови Вашингтона помно проучавају "нову Русију", не либећи се да признају да су оданде доживели, у последње време, низ "изненађења. Па као такве догађаје, који су измакли њиховим предвиђањима, махом набрајају: 1. "оживљавање" амбиција Русије да поново постане глобална сила, 2. јачање спољнополитичког утицаја упоредио с растом њених енергетских прихода и домашаја, 3. снажан отпор пројекту "скромног" америчког ракетног штита у централној Европи, 4. истрајно противљење наметању независности Косова као кршењу међународног права, 5. централизацију унутрашње моћи која "потискује демократизацију", 6. наговештај да ће Владимир Путин остати у врху власти и кад с места председника оде "вероватно на функцију премијера", 7. укупни заокрет којим се Москва од послехладноратовског "подређеног партнера" претворила у актера оспоравања америчког "глобалног лидерства", 8. упоредо одржавање "личног пријатељства" Путина и Џорџа Буша, упркос умножавању стратешких трзавица.

Овдашња преиспитивања актуелних збивања на том пољу можда је најпрецизније, у сажетом виду, изразио републикански сенатор и спољнополитички ветеран Ричард Лугар. "Односи с Русијом су и важнији и компликованији за Америку него икад после хладног рата, а у садашњој фази и Вашингтон и Москва испољавају значајне фрустрације и разочарања стањем међусобних веза", нагласио је у иначе опсежном јучерашњем излагању у институцији Брукингс. По њему, и другим вашингтонским експертима, две силе се налазе пред изазовом да редефинишу позиције једна према другој и домет њихових спољних утицаја.

Руски суфицит

Долази, при том, и до размимоилажења у проценама. Аналитичар "Вашингтон поста" је, тако, известио да је Бушова администрација закључила да је "немоћна да спречи руско одступање од демократије па да се и одрекла примедби о тим збивањима" и да би питање "ко је изгубио Русију" могло да постане део текуће предизборне кампање за председника САД. Помоћник државног секретара за Европу и Евроазију Данијел Фрид није се сложио с констатацијом да се Вашингтон одрекао "покушаја да утиче на руску унутрашњу политику" и на конференцији за штампу упутио новинаре да прочитају недавни интервју Кондолизе Рајс "Њујорк посту". Том приликом, она је рекла, уз остало, да "забрињава концентрација власти у Кремљу", да нема "јаке институционалне противтеже" и да "САД настављају покушаје да подрже тек рођени демократски покрет… за промене које долазе".

Истовремено – развијају се економске везе. Амерички извоз у Русију је прошле године повећан за 20 процената достигавши вредност од 4,7 милијарди долара. Долазак робе из Русије овамо у том периоду је још осетнији, њене испоруке су порасле за 30 одсто, до суме од 19 милијарди долара. Те податке је у "Вашингтон тајмсу" изнео Едвард Лозански, председник Америчког универзитета у Москви, уз напомену да су се прошле године стране инвестиције у Русији удвостручиле на 28,4 милијарде долара, од којих су 11 милијарди дошле из САД.

Предстојећи министарски састанак "два плус два" усредсредиће се, према вашингтонским назнакама, на – спорни пројекат постављања америчког ракетног штита у централној Европи, узвратну руску меру повлачења из споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи и о надградњи споразума о ограничавању стратешког наоружања чија важност истиче 2009. године, као на иранско нуклеарно и косовско статусно "питање".

Многи, као Лугар, мисле да је састанак следећег викенда у Москви и "последња прилика" за представнике Буша и Путина да поправе односе између двеју земаља. Те везе су изгледале "добре" кад су им они преузели државна кормила, да би се потом то испоставило као илузија, осим у исказима два лидера о међусобном, личном, поверењу.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Путин и Саркози о Косову за вечером

Косово ће бити главна тема разговора француског председника Николе Саркозија са његовим руским колегом Владимиром Путином, оцењује агенција Франс прес. За Саркозија, који је јуче стигао у прву посету Русији и који се снажно залаже за независност јужне српске покрајине, приређена је вечера у резиденцији председника у Подмосковљу, а очекује се да осим статуса Косова на дневном реду буду и ирански нуклеарни програм, француска улагања и заједнички програми у аеронаутици.