Литвански сточари желе да продају сир Русима

Док се сукоб у Украјини полако „замрзава” тиме што се обе зараћене стране придржавају формирања тампон-зоне ширине 30 километара, широм Европске уније све се јаче чују гласови да би Европљани полако требало да се повлаче из рата санкцијама у који су Запад и Русија ушли због украјинске кризе. Међусобне санкције су и ЕУ и Русију коштале милијарде евра, а то понајвише осећају „обични” људи на обе стране.

Педесетогодишња Касја Јанкун држи фарму од 80 крава на истоку Литваније и, како је рекла извештачу „Њујорк тајмса”, и те како губи од рата санкцијама, јер су Руси забранили увоз млечних производа из ЕУ. Губитак руског тржишта довео је до презасићености европског тржишта млеком, што је драстично оборило цену.

„Уколико се ништа не промени до пролећа, по овим ценама ћемо банкротирати”, каже она, која је поново почела да продаје на пијаци сир који производи како би иоле надокнадила губитак зараде.

Последице санкција не осећају само мали пољопривредни произвођачи у балтичким земљама, већ и јака аутомобилска индустрија у Немачкој, али и остале индустрије широм ЕУ. Додуше, Литванији извоз хране у Русију чини 2,7 бруто друштвеног производа (БДП), што је највећи удео у БДП-у у односу на остале чланице ЕУ.

„Сви осећају снажну солидарност са Украјином”, каже литвански шеф дипломатије Линас Линкевичијус, који се заложио да НАТО успостави „демонстративно присуство на Балтику” тако што ће на овој територији у непосредном суседству Русије организовати војне маневре и поставити војну опрему.

Иако је литвански шеф дипломатије настојао да упоредо са својим ватреним залагањем за санкције против Русије испослује код појединих пословних кругова да створе тржиште за литванске пољопривредне производе, то није тако лак посао. Наиме, литвански млечни производи имају репутацију квалитетних у великим руским градовима као што су Санкт Петербург и Москва, при чему их је тамо могуће и продати по вишим ценама.

На питање да ли је за санкције против Русије, литванска сточарка Касја Јанкун каже да је она „за то да Руси купују њен сир”, а да не мари о политици.

Међутим, литвански пољопривредници нису једини који осећају терет рата санкцијама тако да не чуди што се у Бриселу незванично сазнаје да ће ЕУ 30. септембра можда почети ревизију санкција против Русије, у зависности од спровођења мировног плана за Украјину.

Како наводе бриселски дипломатски извори, процес укидања санкција могао би да почне кроз седам дана, након што амбасадори ЕУ проуче званичан извештај о спровођењу прекида ватре и споразума за мирно решење, који ће им предочити висока представница ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Кетрин Ештон.

Од марта до данас ЕУ је на „црну листу” ставила 95 особа и 23 фирме и институције из Русије и Украјине, које су у некој вези са руском армијом, производњом војне опреме и нафтном индустријом. На све то је Москва узвратила забраном увоза хране из ЕУ на годину дана.

Иако украјинска криза још није завршена, све говори да су све стране спремне да сукоб између украјинске војске и проруских снага на истоку Украјине буде „замрзнут” бар у току предстојеће зиме, будући да је Европа и те како заинтересована да тада нема проблема у снабдевању гасом. ЕУ трећину својим потреба за гасом намирује из руских извора, тако да је заинтересована да не дође до ескалације кризе у Украјини преко које пролазе гасоводи од Русије ка ЕУ. И европски комесар за енергетику Гинтер Етингер рекао је да се противи увођењу санкција гасном сектору Русије, додајући да ЕУ очекује компромис с Русијом и има за циљ да добије довољну количину руског гаса и по тржишној цени.

Чак је и амерички председник Барак Обама прекјуче у говори на Генералној скупштини Уједињених нација рекао да су САД спремне да укину санкције Русији ако та земља поштује споразум о примирју на истоку Украјине.

„Ако Русија поштује споразум (о примирју у Украјини), САД су спремне да укину економске санкције које су оштетиле руску привреду, али су мало утицале на промену става (руског председника) Владимира Путина” о том питању, рекао је Обама у обраћању светским лидерима на заседању УН.

Само дан касније уследио је својеврсни вапај украјинског премијера Арсенија Јацењука, који је са исте говорнице на Ист Риверу тражио да се Русији не укидају санкције док Украјина не поврати контролу над целокупном територијом, укључујући Крим. Украјински премијер је истакао и да Крим, који је Русија припојила, и даље припада Украјини и да ће „увек бити” њен део.