Затвор за плаћеникe

Допуне Кривичног законика којим се уводе два нова кривична дела – учествовање у рату и организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави – наћи ће се на дневном реду прве или друге седнице јесењег заседања Народне скупштине Србије, најављује за „Политику” Мехо Омеровић, функционер Социјалдемократске партије Србије и народни посланик. Посланичка група СДПС-а биће и формални предлагач ових измена КЗ-а, према којима ће казне за учествовање у страним ратовима бити до осам година затвора, а за организовање учествовања – од две године до десет.

Предлог је претходних дана, усаглашавањем са ресорним Министарством правде, усклађен са Уставом Србије и законима и, према очекивању Омеровића, нема никаквих препрека да парламент у октобру усвоји ове законске измене.

Оваква брзина сигурно је условљена прексиноћнимједногласним усвајањем резолуције о страним плаћеницима у Савету безбедности Уједињених нација и очигледним интересом Америке да се на овај начин заустави или бар смањи прилив нових бораца из иностранства у редове џихадиста у Ираку и Сирији. Резолуција, иначе, припада седмом поглављу Повеље УН, а Савету безбедности даје овлашћење да у случају њеног кршења уведе економске санкције или употреби силу.

А колико је САД то важно, потврдио је јуче и амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби, истичући да прво што српске власти могу да ураде као допринос међународним напорима у борби против Исламске државе јесте усвајање закона којима ће се контролисати одлазак грађана у борбе које та екстремистичка организација води у Сирији и Ираку.

„Грађани многих земаља учествовали су у тим областима у борбама на страни Исламске државе, из САД, Србије, Косова, Албаније, Норвешке, Белгије, Енглеске. Треба усвојити одговарајуће законе који то контролишу”, рекао је он.Указујући на то да Србија може да допринесе и разменом обавештајних података, Кирби је напоменуо да, осим о закону, са српским властима није разговарао о другим „специфичним напорима”.

Треба, међутим, подсетити да је странка Расима Љајића још у новембру прошле године српском парламенту предложилазакон по коме ће се приступање наших држављана терористичким групама било где у свету сматрати кривичним делом.Због ванредних парламентарних избора и новог скупштинског сазива тај предлог је повучен из процедуре (као и сви остали акти), да би 7. јула поново био активиран, то јест послат у скупштинску процедуру, напомиње Омеровић.

Према предлогу СДПС-а, „држављанин Србије који учествује у рату или оружаном сукобу у страној држави као припадник војних или паравојних формација страна у сукобу, а није држављанин те стране државе, као ни припадник званичне мисије међународне организације чији је Србија члан, казниће се затвором од шест месеци до пет година”.  Ако је све поменуто учињено у саставу групе, казна је од једне године до осам.

У случају кривичног дела организовања учествовања, ако на територији Србије „врбује или подстиче друго лице на извршење тог дела, организује групу или врши обуку другог лица или групе за извршење тог дела, опреми или стави на располагање опрему ради извршења тог дела или даје или прикупља средства за извршење тог дела казниће се затвором од две до десет година”. Истом казном за ово дело казниће се „учинилац” и „када лица која организује нису држављани Србије”.

Сличне законе већ су усвојиле Босна и Херцеговина, Црна Гора, али и Аустрија, каже Мехо Омеровић. Ипак, да доношење оваквих законских решења у Србији неће протећи сасвим глатко, јасно је ако се у обзир узму све дилеме које у јавности постоје. На неке од њих указују и чланови скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове из различитих странака – Момир Стојановић (СНС), који је и председник Одбора за контролу служби безбедности, Драган Шутановац (ДС), бивши министар војни, и Марко Ђуришић (НДС).

Стојановић, рецимо, указује да треба размислити о различитим казнама за оне који иду у ратове из материјалних и идеолошких или верских разлога. По њему су ови други опаснији. Потом, наводи он, проблем је како доказати постојање оваквих кривичних дела, али и како ући у траг посредницима, то јест организацијама које под плаштом туристичких агенција, агенција за налажење посла у иностранству и сличних регрутују људе са наше територије.

Шутановац, који сматра да је подршка коалицији против Идила изузетно мудра и храбра одлука и да без обзира на све ризике које носи показује да је Србија свесна да је безбедност недељива, истиче да се овом одлуком Србија сврстава у ред земаља развијеног света које мисле стратешки и иду у сусрет проблему, а не чекају да их проблем изненади. Он указује да питање учешћа наших држављана у страним сукобима мора да се размотри из више углова.

„Закон који би једнозначно дефинисао ту материју мора бити примењив кроз време, а не треба да буде израз тренутне потребе. Подсећам да су се наши преци борили на многим ратиштима, почевши од шпанског грађанског рата, стога закон мора да препозна све аспекте и обухвати све могуће случајеве како не би сам себе дезавуисао. Код нас се све промишља пет минута, а последице таквих одлука плаћамо 50 година. Ово је врло сложена материја и никако не би смела да се законски регулише на брзину због једног или два случаја”, истиче Шутановац.

И Ђуришић каже да је подршка борби против Исламске државе добра одлука владе, која показује намеру да се Србија прикључи решавању једног безбедносног проблема у свету. После усвајања резолуције у СБ УН о заустављању одласка џихадиста у Ирак и Сирију, додаје он, сада је усвајање закона којим би се одласци наших држављана на ово ратиште и друга санкционисало, и једна врста међународне обавезе наше државе.

„Надам се да ће ова влада имати снаге да тај закон, ако буде усвојен, и примени у пракси”, наводи Ђуришић, додајући да је Србија одавно требало да се позабави онима који регрутују наше држављане и да је ту ова влада потпуно заказала. За њега је ратовање за новац посебно проблематично: „Нема оправдања за то, јер су извори финансирања у тим случајевима увек повезани са криминалом, а неретко и са ратним злочинима.”

Б. Баковић

-----------------------------------------

У Исламској држави џихадисти из 80 земаља

У редовима Исламске државе, према проценама америчких обавештајаца, бори се око 15.000 добровољца који су дошли из иностранства. Претпоставља се да они стижу из 80 земаља. Према неким ранијим проценама, од европских земаља, а у односу на број становника, највише џихадиста у Сирију и Ирак стигло је из Босне и Херцеговине.

Д. В.

-----------------------------------------

Кирби: Србија је безбедна, има добру полицију и војску

Амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби изјавио је јуче да верује да је, иако ризик од тероризма увек постоји, Србија безбедна од опасности коју представљају екстремисти Исламске државе.

„Србија ће бити сигурна, има добру полицију и озбиљну војску, као и обавештајце, али увек постоји ризик ако иступите и урадите праву ствар, али постоји ризик и ако не учините ништа”, рекао је Кирби новинарима, преноси Бета. „Не мислим, ипак, да ће Србија бити у већој опасности ако учини праву ствар”, казао је амбасадор.

-----------------------------------------

Стефановић: Србија може да зарађује обучавајући ирачку полицију

Србија подржава борбу против Исламске државе и учиниће оно што је „у складу са нашим могућностима”, рекао је јуче министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, наводећи да се то односи на обуку ирачке полиције код нас, различите тренинге, размену информација у вези с борбом против тероризма. Стефановић је напоменуо, гостујући на ТВ Б92, да би од обуке ирачке полиције Србија могла да зарађује и додао да за то још није потписан споразум.

Упитан да ли је Србија зато потенцијална мета терористичких напада, он је одговорио негативно, подсетивши, преноси Танјуг, да би они који су претходно отишли да се боре у Сирији или другим земљама представљали безбедносну претњу када се врате: „То је нешто што је требало да урадимо (подршка САД у борби против тероризма), а ми ћемо са наше стране учинити све да грађани наше земље буду безбедни.”

Према његовим речима, сарадња са већином држава које имају искуства у борби против тероризма и добра мрежа са различитим партнерским службама и полицијским органима „указује на то да ми можемо ефикасно да штитимо нашу земљу”.