Коалиција вољних и невољних

Када је пре тачно седам дана амерички Стејт департмент објавио листу земаља које учествују у Америком предвођеној војној коалицији против Исламске државе, поједини лидери набројаних 57 земаља први пут су сазнали да њихове државе „крећу у рат” у Сирији и Ираку. На листи земаља који се боре против екстремистичке организације познате и као Идил (Исламска државе Ирака и Леванта) нашле су се све чланице Европске уније, НАТО-а, Арапске лиге, али и земље попут Србије, Украјине, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Албаније и Андоре.

Међутим, тек који дан касније испоставило се да су се неке земље невољно или бар без претходних консултација нашле у америчкој коалицији вољних за рат са Идилом. Једни су упадљиво ћутали о свом наводном ангажману јер су, попут Турске, настојали да извуку своје држављане које као таоце држе екстремисти Идила. Други, пак, уопште нису ни знали да су на америчкој листи, па су тако словеначки председник Борут Пахор и премијер Миро Церар признали да су тек по објављивању списка сазнали да је и Словенија на њему. Шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец јуче је изјавио да сматра „да не би било никаквих проблема” да су га „као министра претходно обавестили о стављању Словеније на списак Стејт департмента”, додајући да ће то рећи и америчком амбасадору у Љубљани Џозефу Мусомелију, који је пак навео да се Словенија нашла на списку јер је „јасно осудила Идил и прозвала је као одговорну за кршење људских права у Ираку”.

Очигледно по истом аршину, а без претходних консултација, на том списку је осванула и Хрватска, па се премијер Зоран Милановић нашао у непријатној ситуацији да објашњава како Хрватска није донела никакву формалну одлуку о том питању, али да не би требало на то „наседати” и да Хрватска има обавезе као чланица НАТО-а.

Председник Владе Србије Александар Вучић је четири дана по објављивању списка Стејт департмента упутио писмо председнику САД Бараку Обами, у којем се истиче да Влада Србије подржава борбу против Идила и да је спремна да ту борбу помогне скромним средствима којима располаже.

Премијер Вучић је јуче додао да је Србија спремна да помогне у борби против џихадиста, да је одговорна држава и да ће заштити све своје грађане.

„Србија се понаша као одговорни део света, поступила је најмудрије. Наша тајна служба сарађује са америчком службом, али и другим службама и заштитићемо своје грађане”, рекао је јуче Вучић и додао да би на критике наишао и да није послао то писмо Бараку Обами и да би му у том случају било замерено што не реагује на време и не зна да изабере страну. „Ми смо се сви претворили у лицемере. Да такво писмо нисам упутио рекли би да не реагујемо на време, да не знамо да одаберемо страну. Не можете да не осудите психопате и лудаке који секу људима главе.”

Да ни Грчка баш није знала шта чланство у коалицији подразумева сведочи и прекјучерашња изјава шефа дипломатије Евангелоса Венизелоса Ројтерсу у којој истиче да се нико из Вашингтона није обратио његовој земљу са конкретним захтевима, али да су они спремни да пошаљу хуманитарну или војну помоћ: „Нисмо добили никакав предлог, али, политички говорећи, ми смо део коалиције.”

Можда Атина није добила објашњење, али Стејт департмент је још тог 19. септембра објавио да је на самиту НАТО-а у Велсу установљено пет начина како треба ојачати борбу против Идила. У то спада „војна подршка нашим ирачким партнерима, заустављање протока страних бораца, спречавање финансирања Идила, решавање хуманитарне кризе и делегитимизација идеологије Идила”. Те начине подршке су 5. септембра креирали шефови дипломатија САД, Велике Британије, Француске, Аустралије, Немачке, Канаде, Турске, Италије, Пољске и Данске. Потом се расправи, тврди Стејт департмент, придружило додатних 26 земаља на конференцији у Паризу 15. септембра, а четири дана касније више од 40 земаља учествовало је у разговорима о томе на министарској дебати у оквиру Савета безбедности УН. Само учешће и критика Идила очигледно су били довољни за Вашингтон да сматра да су те земље постале део коалиције.

Н. Радичевић