Џихадисти продају нафту у ЕУ и Турској

Вест да екстремистичка организација Исламска држава, позната и као Исламска држава Ирака и Леванта (Идил), располаже не само територијама у Ираку и Сирији већ и вртоглавом сумом од две милијарде америчких долара запрепастила је недавно свет. Како су саопштили извори у америчким обавештајним службама, џихадисти Идила су ову суму стекли захваљујући донацијама богатих Арапа из заливских земаља, откупнинама које су добили за отете људе, потом пљачкањем банака, нелегалним опорезовањем становништва, трговином робом и људима, а понајвише продајом нафте на црном тржишту.

Међутим, највећи део прихода припадницима Идила долази од продаје нафте, коју црпе са нафтних поља у Сирији и Ираку. Док се нафта на регуларном тржишту продаје за око 100 долара по барелу, џихадисти, према проценама стручњака, нафту продају по цени од 25 до 60 долара по барелу, а кријумчаре је преко старих кријумчарских мрежа на северу Ирака, у Турској и Јордану, установљених још деведесетих година, када је Ирак под влашћу Садама Хусеина био под ембаргом. Штавише, ирачки дипломатски извори кажу за „Политику” да Идил продаје сирову нафту и за 12 долара по барелу, при чему се она продаје у Турској, Европској унији, Ирану, Израелу, а поједини танкери су завршили и у Мексичком заливу.

Нема недвосмислено тачних података о томе колико сирове или рафинисане нафте Идил заиста успева да прода. Према процени Адама Симинског, шефа америчке администрације задужене за енергетске информације, Идил производи мање од 100.000 барела сирове нафте дневно. Међународна агенција за енергију тврди да Идил дневно прода око 80.000 барела, иако су изгубили два нафтна поља у курдском делу Ирак, јер су курдски борци успели га их потисну. Стручњаци катарске испоставе америчког Брукингс института тврде пак за „Њујорк тајмс” да Идил сада производи између 25.000 и 40.000 барела дневно, што им на црном тржишту доноси око 1,2 милиона долара.

Према речима амбасадорке ЕУ у Ираку Јане Хубашкове, купци ове нафте су и земље Европске уније. Она је у недавном обраћању то признала Спољнополитичком одбору Европског парламента, али није хтела да прецизира из којих земаља долазе купци. Том приликом она је окривила Иран, курдски аутономни регион Ирака и Турску да „ненамерно” финансирају Идил тако што им омогућавају да извезу нафту од које терористи дневно зарађују, како је рекла, три милиона долара.

Турски министар енергетике Танер Јилдиз је одмах рекао да су то лажи, али нико од званичника и водећих западних медија није истакао да је ЕУ 22. априла прошле године званично скинула ембарго на извоз нафте из Сирије, али само са оних територија које су под контролом побуњеника. Тадашњи шефови дипломатије Велике Британије и Немачке, Вилијам Хејг и Гвидо Вестервеле, објашњавали су то жељом ЕУ да се „потпомогне економски развој на територијама које контролише сиријска опозиција”.

Иронија је да данас Европљани крећу у рат против џихадиста у Сирији и Ираку, али да им и даље омогућавају да несметано продају нафту украдену на сиријским нафтним пољима.

„Логички закључак из овог лудила је да Европа стоји иза финансирања Ал Каиде”, каже Џошуа Лендис, експерт за Сирији са Универзитета Оклахома.

Осим тога, велико питање је и ко ту убира огроман профит јер се на европском тржишту нафта коју џихадисти продају за двадесетак долара по барелу сигурно не продаје по тој цени, већ достиже економску цену од око 100 долара.

Иако је тај обим продаје нафте занемарљив у поређењу са девет милиона барела нафте, колико дневно прода Саудијска Арабија, званичном Ријаду је и те како било стало да у првим метама војне коалиције буду рафинерије и нафтна поља у Сирији које држи Идил. Откако је због сукоба и санкција са међународног тржишта скоро па нестала нафта из Ирана, Судана и Либије, Саудијска Арабија уз Катар и Уједињене Арапске Емирате кључна је у одређивању цене нафте, тако да јој је и те како стало цена од око 100 долара не склизне. То је и један од разлога што су авиони САД, Саудијске Арабије и УАЕ бомбардовали у Сирији нафтна поља и 12 малих рафинерија.

Међутим, Сирија и пре грађанског рата није била огроман произвођач нафте са око 400.000 барела дневно. Њен сусед Ирак је био превасходно нафтни џин. Док су нафтна поља и рафинерије на југу и даље под контролом Багдада, нафтно богатство у курдском делу Ирака је делом пало у руке џихадиста Идила.

Према речима Алија Едибоглуа, турског посланика који живи у близини турско-сиријске границе, Идил највећи део нафте из Сирије и из Мосула прелази преко Турске, са знањем владе у Анкари. С друге стране, постоје назнаке да и Курди, који руководе својим аутономним регионом на северу Ирака, учествују са Идилом у шверцу. Ирачки званичници, преносе локални медији, незванично тврде да су Курди у једном тренутку прекинули ту сарадњу са џихадистима, али да су је опет обновили, те да танкери са том нафтом излазе из турских лука и стижу у Израел, Иран и Пакистан, где су продати по дупло мањој цени од регуларне.

Поједини аналитичари за овакав расплет ситуације пре свега оптужују САД и заливске земље, које већ неко време говоре о својеврсној балканизацији ирачке нафте, што би довело до тога да Ирак не располаже свим својим нафтним пољима те да примат у нафтном бизнису у потпуности препусти Арапима у Заливу.

Дезинформације о богатству Идила

Иако нема сумње да су екстремисти успели да се организују тако да имају довољно новца и оружја, многе од процена које се тичу њиховог богатства потичу из веома сумњивих извора и добрим делом личе заправо на медијску кампању којом треба застрашити међународну јавност и тиме оправдати бомбардовање у Сирији и Ираку. Вест да је Идил у банкама у Мосулу украо чак 430 милиона долара нашла се на свим насловним странама западне штампе, а испоставило се да је заправо само још једна намерно спинована дезинформација. Штавише, ову дезинформацију је пласирао стари зналац у том „послу” – Ахмед Чалаби, сада ирачки парламентарац који је својевремено био извор лажне обавештајне информације да Садам Хусеин располаже оружјем за масовно уништење те да има везе са Ал Каидом.

Упркос томе што су ирачки високорангирани званичници и банкари саопштили да банке у Ираку, укључујући и оне у Мосулу, нису нападнуте и да оне имају своје приватно обезбеђење, медији и даље преносе како Идил располаже са око два милиона долара, у шта је укључено и украдених 430 милиона.

Оно што је сасвим извесно јесте чињеница да су Идил и све џихадистичке организације које су се утопиле у Идил добијале позамашну финансијску помоћ и оружје од донатора из Саудијске Арабије, Катара и Бахреина, при чему су тамошње власти за то знале, али то нису спречавале. Штавише, немали број аналитичара доказује да су саудијски, амерички и британски обавештајци активно радили на подршци Идилу и Ал Каиди у Сирији, а све с намером да скину са власти Башара ел Асада. Осим ове подршке, Идил располаже милионима долара од откупа за отете људе, али и од својеврсног харача који убира од становништва на територијама које су освојили.