Прежаљени самит о Блиском истоку

Од нашег сталног дописника
Каиро, 11. октобра – Још није ни почела, а већ јој певају опело. Предстојећој новембарској конференцији о Блиском истоку у организацији Бушове администрације у Анаполису, надомак Вашингтона, многи аналитичари и арапски званичници прилазе са упадљивим опрезом и скептицизмом. За почетак, захтевају од Вашингтона и Израела да предложе јасан дневни ред. Ако се томе дода најновије гласање у америчком Сенату о подели Ирака на три федералне јединице, чини се да је конфузија комплетна.
На недавном састанку са министрима спољних послова Египта, Јордана и шест држава Залива амерички државни секретар Кондолиза Рајс похвалила је Египат и Саудијску Арабију за њихов труд у решавању палестинско-израелског проблема, не кријући да жели да створи чврст савез међу овим државама у такозваној групи 1+2+6 (САД плус Египат и Јордан плус земље Залива).

У Гордијевом чвору овог региона свако има своје интересе, регионалне, верске, лидерске. Тако је сунитски Ријад упозорио савезнике у Белој кући да не ударе војно на Техеран. Истовремено је мулама у шиитском Ирану оштро скренуо пажњу на њихову негативну улогу у Ираку, имајући у виду секташке сукобе сунита и шиита. Каиро је забринут због тежњи Техерана да свој утицај преко Ирака прошири до Газе, односно милитантних хамасоваца који сада држе овај појас, на граници са Египтом. Недавни египатско-ирански разговори о обнови дипломатских односа прошли су испод очекивања обеју страна.

Када је реч о нерешеном палестинском питању, многе арапске владе плаше се да би предстојећа мировна конференција у Анаполису могла да се претвори у пуко окупљање великих "зверки" које би се свело на "историјско" фотографисање, без дубљег смисла. Египатски председник Мубарак више пута је поновио да конференција мора да има јасно разрађен дневни ред који би довео до минималног споразума са Израелом о границама будуће палестинске државе, јеврејским насељима, безбедности, снабдевању водом, палестинским избеглицама и решењу статуса Јерусалима. Палестински председник Махмуд Абас наводно је најавио своју оставку уколико конференција доживи фијаско.

Израелски премијер Ехуд Олмерт, наводно, даје приоритет конференцијском концепту без превеликих обавеза. Цитиран је да је рекао да би могло да прође 30 година до коначног решења са Палестинцима. Трачак наде појавио се ових дана, када је вицепремијер Хаим Рамон најавио да је израелска влада спремна на поделу Јерусалима, што би, наводно, требало да буде кључни део палестинско-израелске декларације на завршетку конференције. Рамон је објаснио да би Палестинци могли да главни град будуће државе прогласе у оним деловима Јерусалима које је Израел освојио од Јордана у рату 1967. године. Тренутно јеврејска држава читав Јерусалим сматра својом престоницом.

Кључне арапске владе инсистирају да нема решења проблема на Блиском истоку без учешћа Сирије, чији председник Башир Асад прети да се неће појавити на конференцији уколико изостане разговор о повратку Голанске висоравни коју је окупирао Израел.

Судећи по писању египатске штампе, чини се да је на столу још једна понуда, боље рећи трговина. Вашингтон је, пише "Еџипшен мејл", обавестио Египат, Јордан и земље Залива да САД желе поменуто решење у облику две државе (Палестину и Израел) у замену за "три државе" – у Ираку. Ирачки парламент је већ одбацио необавезујућу резолуцију америчког Сената по којој би Ирак требало поделити по етничким и верским линијама и тако окончати рат који је тамо ушао у пету годину. Иза овакве одлуке Сената стоје размишљања о лакшем и бржем извлачењу америчких војника из ирачког "живог песка".