Сви Кертесови процеси

Од када је у децембру 2000. године први пут ухапшен због малверзација са царинским новцем, Михаљ Кертес, бивши директор Савезне управе царина, готово да и не излази из судница.

Све кривичне пријаве и оптужнице против њега није лако набројати, а током година пресуде су се низале, ослобађајуће и осуђујуће су се смењивале, као и различити ставови виших и нижих судова о Кертесовој кривици.

Тамо где је и било доказа наступила би застарелост, а где за кривичну одговорност још није било касно, проблем су били докази.

Кертес, један од људи из врха режима Слободана Милошевића, пре неколико дана у Специјалном суду још једном је првостепено осуђен на три године затвора због учешћа у шверцу цигарета у оквиру групе коју је, према оптужници водио Синиша Стојичић, брат бившег заменика министра полиције Радована Стојичића Баџе, убијеног 1997. године.

Пре два месеца, исти Специјални суд Кертеса је ослободио да је шверцовао цигарете са Станком Суботићем Цанетом и још 12 особа, 1995. и 1996. године, јер за то није било доказа. Суд је сматрао да је према одредбама новог Кривичног законика, према коме је оптужба прошле године преквалификована са злоупотребе службеног положаја на злоупотребу одговорног лица, рок за застарелост 10 година. Због тога је застарелост наступила 2006., то јест пре 7. јуна те године, када је покренут кривични поступак.

У августу ове године, Кертес је правоснажно ослобођен оптужби за изношење новца на Кипар, због наступања апсолутне застарелости. Био је ухапшен још у марту 2007. када је подигнута оптужница и остао је у притвору годину дана.

По налажењу Апелационог суда, како је окривљеном стављено на терет да је кривично дело извршио од 1994. године до 5. октобра 2000. године, наступила је апсолутна застарелост кривичног гоњења, а првостепени суд правилно је одбио оптужбу.

У афери „Кипар”, некадашњи директор Савезне управе царина прво је био осуђен на јединствену казну од осам година затвора због продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја.

Суд је тада утврдио да је Кертес искоришћавањем службеног положаја и изношењем девиза на Кипар оштетио савезни буџет за 115 милиона марака, два милиона долара, 826 милиона динара, као и да је по налогу бившег председника Србије Слободана Милошевића изнео више од 3,7 милиона марака на Кипар.

Због овога је осуђен на шест година и осам месеци затвора, али му је суд ту казну применом законских прописа спојио са казном од годину и шест месеци затвора, која му је одређена због злочина на Ибарској магистрали 1999. године и изрекао му јединствену пресуду од осам година затвора.

У случају убиства четворице функционера СПО на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999. године, Кертес је после више поновљених суђења осуђен јер је утврђено да је учествовао у заташкавању трагова о томе да је камион којим је почињен злочин био власништво Државне безбедности.

Он је у септембру 2011. године изашао из затвора Забела, где је одслужио казну за случај „Ибарска” и као слободан човек долазио на остала суђења.

Кертес још чека судски епилог у случају шверца цигарета у групи коју је водила Бојана Бајрушевић, власница приватног предузећа „Треф рентакар”.

Тој групи се приписује да су од 1996. до 2001. кријумчарили цигарете и тако зарадили скоро 52 милиона марака. Кертес се терети да је у договору са Бојаном Бајрушевић давао налоге радницима царине на граничним прелазима Келебија, Прешево и Батровци да се контингенти предузећа „Треф рентакар” пуштају без провере документације и прегледа робе.

Битумен као донација

Кертес је пре десетак дана, после девет година суђења, ослобођен оптужби да је злоупотребио службени положај када је битумен допремљен као донација за поправку саобраћајница у Суботици, преусмерио у Нови Сад ради обнове мостове срушених у НАТО бомбардовању, 1999. године. Одлуку је донео Основни суд у Суботици, сматрајући да је Кертес поступао по захтеву Дирекције за обнову земље.