Анкара мења став према џихадистима

Истанбул – После ослобађања 49 турских држављана, које су припадници „Исламске државе” сто дана држали у заробљеништву, Анкара се поново нашла под притиском САД да се укључи у војне операције против есктремиста  у Сирији и Ираку.

На маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, на америчку иницијативу, председник Тајип Ердоган се срео са потпредседником Џозефом Бајденом а имао је телефонски разговор и са Бараком Обамом. Ти контакти су одржани иза затворених врата, али се Турска , како се незванично сазнаје, поново нашла под притиском Вашингтона да се прикључи коалицији земаља које се боре против терориста у суседним земљама.

Председник Ердоган је већ најавио да ће се његова земља активније укључити у борбу против терориста. „Ми ћемо дати неопходан допринос операцијама (у Сирији и Ираку). Та помоћ ће бити војна или логистичка”, изјавио је он без улажења у појединости.

Анкара је досад одбила да потпише декларацију о приступању коалицији земаља које се боре против припадника „Исламске државе”, јер је страховала за судбину заробљених дипломата и чланова њихових породица.

У влади су коначно схватили да више не могу  да остану по страни збивања на својим источним границама. Консултације су у току и коначан став о мерама против припадника „Исламске државе” заузеће парламент на седници која је већ заказана за 2. октобар.

У Анкари се процењује да се садашња криза у суседним земљама не може решити само ваздушним ударима, већ је неопходно договорити и свеобухватно војно и политичко решење. Страхује се, заправо, да би најновији развој могао да ојача позиције Башара ал Асада, који је, како се истиче, „главни извор нестабилности” у региону .

Турска влад наглашава да је одлазак председника Асада „незаобилазан предуслов” за трајно решење кризе у Сирији, а самим тим и у Ираку. Турска више не зна шта да ради са избеглицама чији број се свакодневно повећава пошто људи сада беже и од коалиционог бомбардовања јер страдају и цивили страдају као „колатерална штета”.

Границу према Сирији и Ираку, дугу 1.300 километара, досад је прешло милион и 200 хиљада бескућника који не бирају средства како би преживели. То већ изазива револт локалног становништва које се суочава са многим проблемима.

Решење се види у стварању „зона безбедности” у пограничном подручју и већем ангажовању Уједињених нација и хуманитарних организација у решавању проблема са којима се суочавају  избеглице које су преплавиле земљу све до Истанбула. У влади се такође залажу за успостављање зоне забрањених летова над Сиријом.

Анкара је прихватила резолуцију Савеза безбедности УН којом се позивају све земље да спрече долазак нових бораца у Сирију и Ирак. „Ми смо заиста учинили много да зауставимо долазак нових бораца, али то не можемо да то урадимо сами”, изјавио је председник Ердоган и заложио се за  тешњу сарадњу са другим земљама, пре свега онима из којих стижу нови борци „Исламске државе”.

У западним медијима, пре свега у САД, последњих дана износе се тврдње да Анкара још увек „гледа кроз прсте” џихадистима. Они наводно преко турске територије без проблема кријумичаре огромне количине нафте и тако обезбеђују милионе долара за ангажовање нових бораца и за куповину савременог наоружања.

Турска влада одлучно демантују те оптужбе и тврде да се доследно боре тероризма и да поштују важеће уговоре који се односе на транспорт нафте. „Ово су нечији покушаји да се угрози међународни кредибилитет Турске”, истиче министар енергетике Танер Јилдиз.