„Кишобран револуција” у Хонгконгу

Према извештајима агенција

Хонгконг – Хиљаде продемократских демонстраната незадовољних начином избора градског челника блокирали су улице Хонгконга, азијске финансијске престонице, и одбијају да се разиђу упркос претњама власти сузавцем, преноси Танјуг. То су најмасовнији протести у Хонгконгу откад је Кина 1997. године поново преузела контролу над бившом британском колонијом.

Ројтерс је оценио да најновији догађаји представљају „највећи изазов Пекингу од гушења демонстрација на Тргу Тјенанмен пре 25 година”, док их АФП пореди с покретом „Окупирајмо Волстрит” из 2011.

Пошто су демонстранти „наоружани” кишобранима, сунцобранима, пластичним кабаницама и маскама како би се заштитили од сузавца, покрет је на друштвеним мрежама назван „кишобран револуцијом”.

Протести су ескалирали током викенда због прошломесечне одлуке Пекинга да одбаци отворено номиновање кандидата за изборе за челника Хонгконга, прве у историји, који треба да буду одржани 2017. Кинеске власти су 2008. најавиле да ће размотрити могућност да до 2017. дозволе директне изборе у Хонгконгу, а 31. августа су саопштиле да су директни избори одобрени, али да ће бирачи моћи да гласају за неког од претходно одобрених кандидата с листе.

То значи да ће кандидате бирати одбор сачињен углавном од пропекиншких тајкуна, што многи грађани Хонгконга сматрају кршењем обећања о већој демократији полуаутономне територије, навео је АП.

Најпре је било замишљено да демонстрације у организацији покрета „Окупирајмо центар с љубављу и мирољубиво” или само „Окупирајмо центар” почну сутра, када је у Кини национални празник, али је експлодирао раније са бојкотом наставе и заузимањем главне владине зграде. Локални лист „Саут Чајна морнинг пост” известио је да су се штрајку прикључиле и основне и средње школе, да је обустављено око 200 линија јавног превоза и да је већи део банака затворио своје експозитуре.

Протести у Хонконгу су изазвали очекиван одговор централних власти у Пекингу. Најпре је дисциплинован интернет, а претраживање фразе „окупирај центар” онемогућено је на друштвеној мрежи „Веибо”, кинеској верзији „Твитера”.

Иако је кинеској јавности малтене блокиран доток информација из Хонконга, слике протеста су ипак пронашле пут до Тајвана, који Пекинг и даље сматра својом провинцијом која једног дана мора бити стављена под управу централне власти. Огласила се и Велика Британија, која је изразила забринутост за дешавања у Хонгконгу и позвала на заштиту права демонстраната на окупљање. Амерички конзулат је издао саопштење у којем позива све стране да се уздрже од акција које би довеле до „додатне ескалације сукоба”.

Пословично осетљив на укључивање страних фактора у унутрашња питања, званични Пекинг је саопштио да од међународних партнера очекује „опрез у овом погледу” и да не шаљу „погрешне сигнале”.

„Одлучно се противимо мешању било које стране земље у унутрашње ствари Кине. Такође се противимо пружању подршке илегалним покретима какав је ‘Окупирајмо центар’”, саопштено је из кинеског министарства спољних послова.

Мада је Хонгконг под контролом Пекинга, грађани имају право на слободу говора и протесте, премда не могу директно да бирају своју владу. Понекад ти протести уроде плодом, као што је био случај 2002, када су избиле демонстрације због контроверзног предлога закона о националној безбедности, који је накнадно одбачен.

Хонгконг, некада дом рибара и фармера, израстао је у модерну пословну и трговинску метрополу у којој је измешан утицај Запада и Кине. Бивша колонија коју је Велика Британија после Првог опијумског рата била изнајмила од Кине на 99 година постала је, по истеку тог рока пре 17 година, специјални административни регион Кине.

Систем управе темељи се на принципу „једна земља, два система”, по којем је Пекинг дао региону висок степен аутономије и дозволио му да до 2047. задржи свој економски и социјални систем, а задржао је контролу над спољном и одбрамбеном политиком. Територија има сопствену валуту и царину.

Д. В.