Нова трка у свемиру

Американци најављују заокрет у „свемирској политици” па ће, према најавама НАСА, већ од 2017. астронауте у свемир као некада слати сопственим, а не руским летелицама. Руси настављају са развојем свог свемирског програма, а један од водећих центара за обуку космонаута премештају у Севастопољ не би ли тако приволели САД да индиректно признају руску анексију Крима. Индија је послала сонду на Марс, чиме је себи осигурала медаљу прве азијске земље која је стигла до Црвене планете. У налету изласка из самонаметнутог изолационизма и Кина улаже велики новац за развој свог свемирског програма. Све указује на нову етапу трке у свемиру за коју су неки можда наивно веровали да је остала дубоко у прошлости. Баш као и за хладни рат, чији се нови облик поново прелива на све сфере међународних односа, па и на оне ванпланетарне.

                                                                    +  +  +  +

Американци су своју ракетну флоту послали у пензију 2011. али сада најављују да ће „Боинг” и „Спејс икс” конструисати прве две комерцијалне свемирске летелице

Пре нешто више од два месеца навршило се 45 година откако је Нил Армстронг закорачио на Месец, а на Земљи се зачуле сада већ легендарне речи „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство”. Исте те 1969. Армстронг и чланови експедиције „Аполо 11” су у оквиру турнеје по 22 земље посетили Југославију.

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликовао је Армстронга Орденом југословенске звезде са лентом, а он је Брозу уручио узорак са Месеца који се још чува у Музеју историје Југославије.

Раскошни пријеми у част астронаута ипак су били само појавни, допадљиви облици много опаснијег процеса који се одвијао у позадини. Хладноратовско сукобљавање Американаца и Руса прелило се и ван граница Земљине орбите и почела је такозвана трка у свемиру.

Криза у Украјини поново је у међународне односе унела дух хладног рата, а баш као и пре неколико деценија напетост између Вашингтона и Москве пресликана је и на свемир. Не треба да збуњује информација од пре неколико дана да је руски космички брод са мешовитом америчко-руском посадом ушао у Међународну свемирску станицу, шест сати након што је лансиран из руског космичког објекта у Казахстану. Космички брод „Сојуз-ТМА14М” придружио се лабораторији која је смештена 364 километра изнад Земље, а у њему су стигли руски астронаут Александар Самокутајев и амерички Бери Вилмор, као и Рускиња Елена Сервова којој је ово прво путовање у космос, пренео је АП. Капсула је лансирана са платформе „Бајконур” у Казахстану коју је Русија узела под закуп.

Мешовита посада је тако отпочела планирани шестомесечни стаж у Међународној космичкој станици, придруживши се трочланом особљу које се ту већ налази.

Овакав заједнички подухват међутим не значи наставак кооперације Американаца и Руса у свемиру већ је пре изузетак од правила да је свако кренуо својим путем.

Откако је 2011. повучена америчка свемирска флота, руски космички бродови „сојуз” служе као једино средство за транспорт посаде до космичке испоставе и натраг, а трошкови износе 71 милион долара по седишту.

НАСА је недавно објавила да ће компаније „Боинг” и „Спејс-икс” конструисати прве две комерцијалне свемирске летелице које би требало да превозе астронауте на Међународну свемирску станицу, чиме би се завршило раздобље доминације руских „сојуза”. Реч је о уговору потенцијално вредном 6,8 милијарди долара, рекао је шеф НАСА Чарлс Болден који је најавио програм у свемирском центру „Кенеди” у близини Кејп Канаверела на Флориди.

„Боинг” је добио највећи део уговора – 4,2 милијарде долара, а 2,6 милијарде иду „Спејс-иксу”.

„Данас смо направили велики корак који нас приближава могућности да лансирамо астронауте из САД у америчком свемирском броду. То што смо дали посао приватној индустрији омогућује НАСА да се додатно усредсреди на амбициозни пут на Марс”, најавио је Болден.Први летови тих летелица очекују се 2017.

Американци су своју ракетну флоту послали у пензију 2011. и од тада су зависни од Руса. Након 134 лета у свемир, у тридесет бурних година, низа успешних историјских мисија, две трагедије и 14 мртвих астронаута – изгледало је као да Вашингтон повлачи кочницу на свој свемирски програм. Аналитичари су тада оценили да администрација Барака Обаме укидањем летова америчких „спејс-шатлова” штафету трке у свемиру одвећ галантно препушта Русима.

Испоставило се међутим да је било прерано за отварање шампањца у Москви. Нови хладни рат је донео исте симптоме као његов старији брат. Баш као онда када су крајем шездесетих и САД и Русија улагали огромне суме новца не би ли послале човека на Месец. Американци су били бржи и укњижили су победу у првој рунди.

Друга је одавно почела, а циљ је још даљи – први човек на Марсу.