Неформална насеља невидљива за статистику

После пожара у ноћи између четвртка и петка, када је у неформалном насељу у Улици др Ивана Рибара смртно страдало троје деце, надлежни у граду најавили су стратегију збрињавања породица у оваквим насеобинама. Није прецизирано када би ти документи могли да буду донети нити како ће се решавати проблеми до којих би могло да дође при њиховом спровођењу.

Не зна се тачно колико људи живи у неформалним насељима, а оквирне процене су да их је око сто хиљада. Али, попут ових насеља, и процене о њиховој демографији су крајње неформалне, каже Дарко Главаш, директор „Беоком сервиса”, задужен за решавање честих комуналних проблема у овим насеобинама. Зато се и он сам ограђује од податка које износи – да у престоници има око 190 оваквих насеља.

– То је груба процена рађена у сарадњи с невладиним организацијама и делегацијом ЕУ. Велике су миграције од једног до другог насеља из месеца у месец. Многи проводе тамо само део године јер нису пријављени уБеограду,па се зими враћају у своје домове у унутрашњости. Тако се дешава да читава насеља, попут оних уз депонију у Винчи, нестану на неколико месеци а потом поново настану – наводи Главаш само неке од тешкоћа са којима су се он и његове колеге из Градске управе суочавале у покушају да утврде број оваквих насеобина и њихових житеља.

И то није све: кад год се прочује да град намерава да збрине становнике ових насеља, пред долазак пописивача догоди се напрасна „демографска експлозија”.

– На неким списковима прављеним за расељавање испод „Газеле” дешавало се да попишемо сто породица, а сутрадан их се пријави још толико које, тобоже, такође живе тамо. Због таквих ситуација дешавало се да се исти људи нађу на више пописа у различитим насељима – каже Главаш.

Упркос потешкоћама биће идентификована сва неформална насеља како би се пронашао начин за стамбено збрињавање њихових житеља, рекла је у петак Јасмина Ивановић, градска секретарка за социјалну заштиту, после пожара у Улици др Ивана Рибара.

– Град ће донети стратешка документа за унапређење положаја Рома у Београду, чији ће један од кључних циљева бити стамбено збрињавање породица из неформалних насеља – најавила је Ивановићева.

Остаје да се види и колико ће нова стратегија следити Акциони план расељавања Рома из неформалних насеља донет 2009. године, који је после измештања 140 породица са локације испод „Газеле” замишљен као модел за будуће сличне подухвате, али се нашао на удару критика невладиног сектора.

– Грешка у Акционом плану је то што се људи из неформалних насеља измештају по ободима града, далеко од извора сировина од којих живе – каже Звездан Калмар, координатор Центра за екологију и одрживи развој, НВО која је надзирала да ли је расељавање неформалних насеља било у складу са стандардима европских кредитора обнове „Газеле”.

– Најпре буду смештени у контејнере, а потом се селе у социјалне станове ако прихвате запослење које им понуди град. Проблем је што је та плата мања од социјалне помоћи и не могу редовно да измирују комуналије, кирију и рачуне за струју –каже Калмар.

Ако град буде поново осмишљавао стратегију за решавање проблема житеља неформалних насеља, могао би да препише рецепт Мађарске која је осмислила програм јавних радова за најугроженије становнике, предлаже Калмар.

– Новац који даје као социјалну помоћ сиромашним грађанима влада Мађарске усмерила је у фондове и финансира њихово запошљавање. Поверила им је послове као што су чишћење снега, помоћ у пољима и раду са старијима и особама са инвалидитетом – истиче Калмар.

--------------------------------------------------------------------

Неформална, а не нехигијенска

Под притиском невладиног сектора, уместо израза „нехигијенска насеља”, како их познају и акциони планови за расељавање, препоручује се термин – неформална.

– Када кажемо „нехигијенска”, испада као да људе који у њима живе називамо прљавим и зато смо инсистирали на термину неформална. Чак и ако је истина да су та насеља неуредна не смемо дозволити да се такви називи користе као пежоративни описи за њихове становнике – каже Звездан Калмар. АНТРФИЛЕ

--------------------------------------------------------------------

Сеоске куће за угрожене

Куповина сеоских домаћинстава један је од начина да се реши стамбени проблем житеља неформалних насеља. Град Београд је ове године, у пројекту „Саградимо дом заједно” који реализује са ЕУ, купио 25 домаћинстава у које је већина породица већ усељена, а план је да се купи још седам.

Д. Буквић – Д. Мучибабић 

--------------------------------------------------------------------

У три општине – 35 неформалних насеља

Звездара

Постоје четири неформална насеља у којима углавном живе Роми – Орловско насеље у Миријеву, највеће на овој општини, затим у Малом и Великом Мокром Лугу и у Босутској улици.

– Ова насеља су, може се рећи, урбана: имају асфалт, струју, телефоне, воду али нажалост не и канализацију. У Орловском насељу смештени су Роми који су некада живели испод моста „Газела” и преко пута „Белвила”. Биле су 23 породице, а неки од њих су чак добили и социјалне станове. Деца су укључена у образовни систем – каже Славко Јовановић, саветник председника за мањине на Звездари, општини са око 1.640 ромских породица – између 3.000 и 4.000 Рома.

Чукарица

На територији општине је 18 ромских насеља, од тога пет нехигијенских са око 1.000 људи.

– По последњем попису из 2011. године на Чукарици је живело 3.163 Рома, али према подацима организација које се баве питањима ромске мањине, има их више од  пет хиљада – кажу у овој општини.

Палилула

Готово свих 13 насеља у којима живе Роми су нехигијенска. У овој општини има између осам и по хиљада и десет хиљада Рома.

– Најгора ситуација је у Улици Вука Врчевића, где нема ни струје, ни воде, ни канализације, затим испод Панчевачког моста где је 19 породица, које и сами Роми зову „Депо”, као и у насељу преко пута барака ПИМ „Иван Милутиновић” на Панчевачком путу. Има насеља која су урбанизована попут оног у Борчи, где живи око 300 породица, или Котежу, где је један део урбанизован, а власници кућа имају и септичке јаме. Али, генерално, у свим насељима недостају струја, вода и канализација – каже Мухамед Осман, заступник мањинских заједница на Палилули.

Б. В.