Септембарски контрасти

Месец септембар као да нам је написао сам Ежен Јонеско. Апсурд до апсурда.

Грађани све лошије живе, а рејтинг власти скаче из дана у дан.

Зграда Генералштаба још увек поносно стоји разорена, а ми дајемо Американцима подршку за бомбардовања свугде наоколо.

Пензије су смањене, а пензионери пресрећни што то смањење није још веће.

Подржавали смо независност Шкотске,а о сопственој независности ћутимо као заливени.

Срби, Хрвати и Бошњаци се опет боре међусобно. На туђим бојиштима.

Опозиција прави нови тим, а такмичење је давно завршено.

Бивши министар полиције под сумњом за криминал. Пуно коферче оптужби. Чека се да пропева, али не у аутобусу за Ниш.

Канцелар нам је нови политички Краљевић Марко, а пребили му брата Андријаша.

Црква гејеве прогласила педофилима, а двојица експертcких владика ћуте и не појашњавају ствар.

Динар је као здрав здравцијат,а гувернерка је на лековима.

Народ је полуписмен, а никад и нигде више доктората по глави становника. И по џепу нових доктора наука.

Срби љути и тужни због „Параде поноса”, а гејеви и Запад презадовољни.

Друга цивилна сила после САНУ, Црвена звезда ударила на Томислава Караџића, а овај као прави партизан издржао више од седам офанзива.

Градимо „Београд на води” и можда канал до Солуна, а кукамо на доток воде са неба.

Изгубили смо у финалу Светског кошаркашког првенства, а на београдском балкону постали шампиони.

Оља Бећковић је нервирала многе гледаоце, поготово учеснике „Утиска”, а сви сада траже да се врати.

Било је ту још догађаја који су апсурдни. Ђаци пошли у школу, а наставници се нећкају, најављују штрајкове.

Било је и нормалних догађаја, као што су гужве у градском саобраћају Београда, пребијање контролора и возача, подизање цена...

Очекивано је било и да Тома Николић оде на Ист Ривер да нешто каже право из Бајчетине. Знате оно: Испеци, па реци!