Septembarski kontrasti

Mesec septembar kao da nam je napisao sam Ežen Jonesko. Apsurd do apsurda.

Građani sve lošije žive, a rejting vlasti skače iz dana u dan.

Zgrada Generalštaba još uvek ponosno stoji razorena, a mi dajemo Amerikancima podršku za bombardovanja svugde naokolo.

Penzije su smanjene, a penzioneri presrećni što to smanjenje nije još veće.

Podržavali smo nezavisnost Škotske,a o sopstvenoj nezavisnosti ćutimo kao zaliveni.

Srbi, Hrvati i Bošnjaci se opet bore međusobno. Na tuđim bojištima.

Opozicija pravi novi tim, a takmičenje je davno završeno.

Bivši ministar policije pod sumnjom za kriminal. Puno koferče optužbi. Čeka se da propeva, ali ne u autobusu za Niš.

Kancelar nam je novi politički Kraljević Marko, a prebili mu brata Andrijaša.

Crkva gejeve proglasila pedofilima, a dvojica ekspertckih vladika ćute i ne pojašnjavaju stvar.

Dinar je kao zdrav zdravcijat,a guvernerka je na lekovima.

Narod je polupismen, a nikad i nigde više doktorata po glavi stanovnika. I po džepu novih doktora nauka.

Srbi ljuti i tužni zbog „Parade ponosa”, a gejevi i Zapad prezadovoljni.

Druga civilna sila posle SANU, Crvena zvezda udarila na Tomislava Karadžića, a ovaj kao pravi partizan izdržao više od sedam ofanziva.

Gradimo „Beograd na vodi” i možda kanal do Soluna, a kukamo na dotok vode sa neba.

Izgubili smo u finalu Svetskog košarkaškog prvenstva, a na beogradskom balkonu postali šampioni.

Olja Bećković je nervirala mnoge gledaoce, pogotovo učesnike „Utiska”, a svi sada traže da se vrati.

Bilo je tu još događaja koji su apsurdni. Đaci pošli u školu, a nastavnici se nećkaju, najavljuju štrajkove.

Bilo je i normalnih događaja, kao što su gužve u gradskom saobraćaju Beograda, prebijanje kontrolora i vozača, podizanje cena...

Očekivano je bilo i da Toma Nikolić ode na Ist River da nešto kaže pravo iz Bajčetine. Znate ono: Ispeci, pa reci!