Ратни премијер и српски гласови

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 14. октобра – Вест да је руководство српског друштва "Михајло Пупин" уочи председничких избора дало миг сународницима како да гласају издвојивши кандидата десног центра који ће 21. октобра, према истраживањима јавног мњења, највероватније заменити Јанеза Дрновшека на челу државе, примљена је с огорчењем у заједници Срба широм Словеније. Разлог није што је "Пупинов" шеф Милован Чикић од осам председничких кандидата позвао у госте само Алојза Петерлеа, већ што је Петерлеу истом приликом уручио легитимацију почасног члана и у име овдашњих Срба и посебну захвалницу, "копију београдске Народне универзитетске библиотеке".

По образовању историчар, Петерле је, како сам каже, био "нико и ништа до 1990", а затим оснивач странке демохришћана Словеније која у Демосовој коалицији осваја власт на првим вишестраначким изборима. Петерле 16. маја 1990. постаје премијер. Током његовог мандата усвојени су акти којима ниједан народ са тла бивше СФРЈ није добио статус мањине (за разлику од Италијана и Мађара којих има тридесет пута мање) и 26. фебруара 1992. из регистра сталног становништва избрисано неколико десетина хиљада људи пореклом из осталих република СФРЈ, већином Срба.

Промоцију Петерлеа у почасног члана српске асоцијације надгледао је његов шеф изборног штаба Марко Погоревц. Да подсетимо, Погоревц је био саветник владе и шеф кабинета министра полиције који је Драгојли Поповић 13. септембра 1994. поводом њене потраге за несталим братом, "избрисаним" Србином Драгомиром Петроњићем (кога је словеначка полиција незаконито одвела с кућног прага у Цељу и изручила хрватској страни усред рата, а чији је леш откривен у масовној гробници код Јајца и сахрањен прошлог уторка у родном Приједору), лаконски одговорио да је Драгомир "3. 9. 1992. послат преко словеначко-хрватске државне границе", што је тада био "уобичајен поступак полиције". Поступак, чији резултат је и Драгомирова ликвидација, касније је осуђен као незаконит, а "брисање" људи одбацио је Уставни суд Словеније. "Запрепастило ме је да Милован Чикић, бивши повереник за дијаспору Републике Србије у Словенији, одаје такво признање Алојзу Петерлеу. Почасни члан може бити неко ко се истакао залажући се за начела за која се бори друштво које признање додељује. Петерле не само да никад није радио у складу са принципима цивилизоване међуетничке комуникације, него је радио против њих", упозорава Александар Тодоровић, председник Цивилне иницијативе избрисаних активиста Словеније. "Зар је заборављено да је Петерле као председник владе био на челу ланца заповедне одговорности када се догодило бирократско етничко чишћење – ’избрис’ несловенаца ’јужњачких корена’ у Словенији? Он је био један од твораца трагедије многих породица чији су чланови били објекат ’брисања’ – преко десет хиљада Срба и око 2.000 деце српског рода. Нисам чуо да је Петерле устао да се признају националне мањине међу којима је српска најбројнија, пет пута већа од уставом заштићених Италијана и Мађара", огорчен је Тодоровић.

И председник кровне организације 16 српских друштава у Словенији Илија Јанковић сматра гест челника "Михајла Пупина" скандалозним: "Нисам знао за Чикићеву намеру да Петерлеа прогласи почасним чланом. Тај човек ништа није учинио да допринесе решавању горућег статусног питања овдашње српске популације".

Миленко Вакањац, председник Српског културног клуба, то објашњава предизборним удварањем. "Срби са осталим непризнатим етничким заједницама са простора бивше СФРЈ чине чак 11 одсто бирачког тела у Словенији. Срби су највећа непризната етничка заједница, па се намеће питање како је могуће да се Петерле овако ’обраћа’ популацији која нема ни најмању могућност за очување свог националног идентитета?" Чикићу је Петерле уручио две сопствене књиге на поклон "библиотеци Михајла Пупина", чије му "име много значи" јер је много урадио за Словенију. Није помињао зашто је Словенија дозволила уништење Пупинове задужбине на Бледу. А какав је однос матице према сопственој дијаспори, сведочи искуство Илије Јанковића са бившим шефом дипломатије из Београда. "У задњи час је отказао састанак у амбасади и позвао нас у православну цркву у Тиволију. Тамо се дивио како нам је овде супер. Скоро сам заплакао од муке!"

--------------------------------------------------------------------------

Гастарбајтерска мањина

Петерле је у разговору за "Политику", пошто је примио почасну легитимацију и захвалницу, одбацио могућност да око 40.000 Срба према попису из 2002. односно 101.656 грађана који су на питање пописивача одговорили да им је матерњи српски језик – добију статус мањине у Словенији. Овдашње Србе сматра досељеницима, гастарбајтерима.