Ко је, заиста, убио новинара

Специјално за "Политику"
Истанбул, октобра – Суђење убицама јерменско-турског новинара Хранта Динка изазвало је, тек што је почело, велику пажњу домаће и међународне јавности. Свеједно што се одвија у за новинаре затвореној судници.

Тако нешто се могло и очекивати. Ти хици који су 19. јануара испаљени у Истанбулу чули су се, не само у Турској и Јерменији, него и у Бриселу, Берлину, Вашингтону. Појединости са процеса одмах су процуриле до јавности захваљујући адвокатима, а поготово домаћим новинарима. Они су атентат на колегу Динка доживели – иако се, док је био жив, с њим често нису слагали – као пуцње у све оне оне који живе од писане речи, у систем и демократију.

"Малолетник који је два пута пуцао у Динка изјавио је у судници да му је наредио један од осумњичених да то уради. Пре него што је повукао ороз, узео је екстази и хашиш", пренео је новинарима адвокат породице Динк. Потврђује се оно у шта се раније сумњало: тај несрећни младић је, изгледа, био пион у нечијим рукама.

Бранилац осумњиченог на кога је атентатор упро прстом изјавио је да његов клијент демантује ту оптужбу.

Суђење је почело, уз опсежне мере безбедности, у Истанбулу где је у јануару, усред дана, испред редакције листа "Агос" изрешетан главни уредник Динк, турски држављанин јерменског порекла. На сахрани се окупило више од сто хиљада људи, који су масовно носили црно-беле натписе са четири речи: "Сви смо ми Динк". У поворци, поред Јермена, били су и многи Турци, које је такође згрозио овај злочин.

Суђење треба да одговори на суштинско питање: зашто је, заправо, морао да умре познати новинар. Он је био један од ретких који је јавно говорио и писао да је над Јерменима током Отоманског царства извршен геноцид. То је у Турској све доскоро била табу тема. Због тога су га повлачили по судовима. Био је осуђен на шест месеци условног затвора. "Неко ми прети. Година 2007. биће тешка за мене", написао је он девет дана пре атентата, као да је наслућивао шта му се спрема.

На оптуженичкој клупи се нашло 19 лица. Адвокати породице Динк тврде да истрага није вођена ваљано и отворено сумњају у независност судства. Они верују да иза овог атентата стоје неке "мрачне силе", парадржавне структуре, које, попут ескадрона смрти, по кратком поступку суде и пресуђују. Ради се, наводно, о екстремним националистима у државној бирократији и службама безбедности.

Те тешке оптужбе доводе се у везу са неким околностима које нису до краја разјашњене. Када је ухапшен Огун Самаст поједине локалне новине су објавиле фотографију на којој се у славодобитничкој пози виде тројица полицајаца и убица који у рукама држи турску заставу!

Либерални "Радикал" је пре неколико дана објавио транскрипт разговора једног од осумњичених и полицијског официра из кога јасно произлази да су припадници службе безбедности унапред знали да ће Динк бити убијен. Али нико није прстом мрднуо да га заштити. Министарство унутрашњих послова сада истражује колико је веродостојно сазнање тих новина.

Поједини листови такође тврде да је један од осумњичених унапред обавестио шефа истанбулске службе безбедности шта се спрема. Тај званичник је после тога смењен, а адвокати породице Динк се питају да ли ће судије смоћи снаге да до краја расветле и ове околности.

Почетак суђења је изазвао велико интересовање и међу 60.000 Јермена у Турској. Они су испред куће правде у Истанбулу одржали демонстрације и позвали делиоце правде да не подлежу притисцима. "Сви смо ми сведоци", узвикивало је неколико стотина окупљених.

Присталице Хранта Динка основале су посебан комитет који ће пратити ток суђења. "Одлука суда треба да покаже да ли у Турској постоји правда", упозоравају они.