Додик једно говори а друго мисли

Од нашег дописника

Сарајево – У јеку предизборне кампање америчке дипломате у БиХ упутиле су озбиљну критику актуелној власти у тој земљи због њеног недоличног понашана према становништву настрадалом у поплавама. Шеф мисије Усаида Дејвид Барт јавно је поручио политичарима у БиХ да „нису учинили готово ништа да помогну унесрећеним људима”, подсећајући их да ни донаторска средства која имају на располагању „не стижу до оних којима су намењена”.

Запажање Американаца наљутило је политичаре у БиХ и њихова реакција била је жестока јер они сматрају да су њихове тврдње „неутемељене”, а није их, како су навели, одушевио ни видео-спот којим Усаид позива бираче на изборе, али и промене уз поруку „Трпи или гласај, 12. октобар”.

Отправника послова Амбасаде САД у БиХ Николаса Хила није изненадила реакција челника актуелне власти јер му је, како каже, јасно да у БиХ постоји низ политичара које „прилично узнемирава оно што ми говоримо”.

„Навикао сам на критику, са задовољством прихватам и ову јер мислим да је јако битно да искрено говорим о томе шта ми сматрамо важним у овим предстојећим изборима”, каже он у разговору за „Политику” и напомиње да је врло важно да што више људи изађе на изборе и да њихова порука бирачима није упирање прстом ни на једног политичара, или неку партију конкретно. „Ми само подстичемо људе да се усредсреде на оно што је важно за њих и њихову будућност, за будућност њихове деце, и да бирају оне који могу одвести ову земљу у 21. век.”

Већина политичара у БиХ, али и аналитичара, сматра да је ваше позивање бирача на изборе, али и промене, заправо уплитање у изборну кампању и доказ, како процењују, сврставања на страну неких нових „миљеника”?

Од када сам овде, чуо сам разне карактеризације кога ми то подржавамо, коме се супротстављамо, све зависно од тога с ким разговарамо и где смо, па људи то различито говоре. Ми имамо врло неутралну улогу, а већ сам рекао да на овим изборима не промовишемо било ког кандидата или политичку странку, само покушавамо људе навести да буду усредсређени на животно важна питања. Оно што овој земљи треба јесте промена начина на који грађани гласају за политичке лидере.

Да ли је према америчким законима дозвољено страним амбасадама да се изјашњавају о изборима у вашој земљи на начин на који то радите ви и још неке стране дипломате у БиХ?

То је добро питање, али мислим да је важна разлика у томе да уколико се изјасните, ако радите транспарентно, не радите ништа тајно, јер ако ви ставите свој лого или лого Усаида на рекламу, онда ту нема никакве тајне. Мислим да смо ми врло јасни у вези с тим.

У медијским иступима најавили сте могућност уставних реформи након избора. У међувремену је један амерички конгресмен предложио резолуцију у којој тражи уставну реформу, али и употребу свих моћи датих представницима међународне заједнице. Приступ САД је врло чврст кад је реч о уређењу БиХ – једна држава, два ентитета и један дистрикт, па ме интересује на што би та моћ била усмерена? Да ли, можда, у наставак даље централизације БиХ?

Не желим говорити о размишљањима из те резолуције. Важно место на које ја гледам јесте Стејт департмент. Има пуно људи који прате шта се дешава на Балкану и нико не наводи аргументе за стварање унитарне БиХ. И ја лично мислим да би то била велика грешка. Кад се данас говори о унитарној БиХ, мислим да би Бошњаци направили исту грешку коју су Срби направили у Београду осамдесетих прошлог века. Дакле, ми не говоримо о формирању било какве унитарне БиХ, ми смо посвећени моделу државе са два ентитета. Али, сматрам да би било јако занимљиво када би политички лидери, након избора, разговарали о томе који би то уставни оквир био најбољи. Они су ти који треба да се баве овако важним питањима.

Сматрате ли да је могуће до уставне реформе доћи консензусом?

Мислим да је могуће. Не знам шта ће се догађати после избора, али могу рећи да ми у Вашингтону врло озбиљно разговарамо са нашим европским партнерима, али нико не говори о наметању решења у БиХ. То мора бити нешто о чему ће се људи овде договорити.

Ви ретко одлазите у РС, али је зато често критикујете, поготово њеног председника Милорада Додика, који вам, морам признати, не остаје дужан. Можете ли рећи шта ви конкретно замерате Додику и шта су стварни разлози због којих званичници САД не желе с њим да комуницирају?

Ја често одлазим у РС, уживам посећивати РС.Ми разговарамо са свим политичким лидерима у том ентитету, укључујући и СНСД. Истина, не разговарамо са Додиком, јер једноставно постоји осећај да нема сврхе разговарати с њим због тога што кад год нам нешто каже он то уствари не мисли и пре него што ми одемо из просторије у којој смо разговарали он даје контрадикторне изјаве, тако да не видимо пуно сврхе да с њим разговарамо. Економска ситуација у РС је врло, врло бледа, фискална слика Владе РС је јако лоша, требало би се више усредсредити на економска питања, борбу против корупције... Осећај је да Додик није усредсређен на те проблеме, он је више фокусиран на окупљања у вези са националистичким темама, одвлачећи тако пажњу од ових важних питања.

Уколико се догоди да Додик победи на изборима, хоће ли амерички званичници испоштовати вољу бирача и да ли ће се нешто променити у комуникацији, или ће остати све исто?

Наравно да ћемо прихватити одлуку гласача, а што се тиче нашег односа са Додиком, не могу ништа спекулисати.

Српска демократска странка, тренутно највећа опозициона партија у РС, некад је била у немилости САД.Да ли се стање сада променило и зашто?

Не знам колико се тога променило. Још смо забринути за опозицију у РС.Видећемо ко ће на овим изборима бити победник и како ће се ситуација одвијати, али, верујте ми, нисмо баш убеђени да је и опозиција у РС на правом путу.

На америчкој листи најопаснијих терориста налази се и име једног држављанина БиХ.Каква је то порука политичарима у БиХ и да ли они, према вашем мишљењу,довољно озбиљно схватају проблем тероризма?

То је јако добро питање. Ми радимо са властима у овој земљи, сарађујемо и објашњавамо им нашу политику у вези с Исламском државом, што је наш приоритет.Они то схватају врло озбиљно.

Рођени сте у Београду. Да ли вас, осим родног листа, још нешто веже за тај град?

У Београду сам провео прве три године живота, а исто толико сам службовао у том граду, од 1996. до 1999. године. Често сам читао „Политику”. Ја волим Београд, то је један од мојих омиљених градова.