Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Необичан двобој странака у САД

Необичан двобој странака у САД
Јерменски патријарх Карекин Други у Вашингтону Фото АФП

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. октобра – Давно ишчезло Отоманско царство "оживело" је у САД, али овога пута не као пример за успостављање доминације над другим земљама него као – режим који је 1915. године починио "велики покољ" или "геноцид" над Јерменима. Карактерисање актуелних збивања у другим друштвима овде је прилично уобичајено, али се не памти када су се последњи пут амерички политичари толико међусобно поделили као сада – око једног давног и далеког догађаја на територији где се сада простире важна им савезничка држава, Република Турска.

Спор између две главне странке делује местимично као политички фронт око неког овдашњег животног питања. Обе истичу да од става које заузму према трагедији у Малој Азији, пред крај Првог светског рата и после њега, зависи будућност спољног курса суперсиле, па и међународних односа, а поготову на њиховим кризним тачкама.

Демократска партија, с већином у парламенту, инсистира да се конгресном резолуцијом "потврди да је извршен геноцид над Јерменима". Републиканска партија, чији лидери држе извршну власт, (у Белој кући) противи се, међутим, доношењу таквог акта, иако не противречи оцени о геноциду, јер сматра да је сада битно одржати добре односе са Анкаром, која је упозорила да би усвајање поменуте резолуције "битно нашкодило" њеним везама с Вашингтоном.

Ако препустимо забораву оно што је било, ризикујемо да се то понови, образлажу демократи, чију акцију предводи председавајући Представничким домом Ненси Пелоси. Не доводимо у питање екстремне патње Јермена, али је то догађај од пре више од 90 година и треба га препустити историчарима, а не политичарима у Вашингтону, одговара лидер републиканске мањине у том телу Џон Бонер, уз напомену да је "Турска врло важан партнер у америчком рату против терориста, на врло важном стратешком месту света".

Та важност произлази из чланства Турске у НАТО-у, а још више из чињенице да је сада и трансферни простор за снабдевање америчких трупа у Ираку. Око 70 одсто таквих пошиљки ваздушним путем се транспортује преко ње, прецизирао је недавно шеф Пентагона Роберт Гејтс.

Анкара прети да би на резолуцију одговорила специфичним санкцијама – одрицањем да даље пружа такве стратешке услуге. Пелоси и њени страначки другови тврде да је турска одмазда само "хипотеза", а да су САД "у моралној обавези да осуде један од највећих злочина 20. века". "Оно што се догодило пре готово 100 година у Турској и Јерменији јесте трагично али историјско питање о коме треба да расправљају две земље, а не Конгрес САД пред којим су сада многе друге законодавне активности", поручио је портпарол Савета за националну безбедност Гордон Џондро. Аналитичари "Вашингтон поста" приметили су, међутим, да Бела кућа избегава да злочин над Јерменима назове "геноцидом", а да такву квалификацију даје "много нејаснијим" збивањима у суданској провинцији Дарфур, око чијих карактеристика нема сагласности у "остатку света".

Круговима у Белој кући близак "Вашингтон тајмс" се залаже да САД дају предност стратешком савезништву и "не дозволе оштећење односа с Турском" као и да се изврши притисак на власти у Багдаду и ирачке Курде да "спрече активности марксистичко-лењинистичке Радничке партије Курдистана" која се, по тој верзији, из Турске преместила у северни Ирак да би одатле вршила оружане нападе на турској територији. Ирачки Курди тврде, пак, да су они сада најкооперативнија и најтолерантнија заједница у Ираку, која је и сама претрпела "геноцид" за време владавине Садама Хусеина…

Сва је прилика да ће се спорења у САД око ситуације на "проширеном Блиском истоку" наставити, поготову зато што се распламсава предизборна кампања за Белу кућу. Док републиканци упозоравају да ће макар и необавезујућа "резолуција о геноциду над Јерменима" ускратити драгоцену помоћ Турске америчким трупама у Ираку", па можда и довести до интервенције Турске у курдском делу Ирака, демократи кажу да "принципи не могу бити жртвовани", а да је рат у Ираку "погрешан ангажман Вашингтона од самог почетка".

Овако или онако, успоставља се плурализам фронтова. У Ираку, око њега и на политичкој сцени САД.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.