Кратка историја будућности

Како ће изгледати свет у наредних педесет година? Француски економиста Жак Атали, један од најутицајнијих светских интелектуалаца, са којим смо објавили интервју у недељном броју ,,Политике”, бави се овим питањем у „Краткој историји будућности”. Његова визија изложена у овом есеју инспирисала је кустосе Лувра, који припремају изложбу са истим називом.

Атали види историју у наредних пола века у пет фаза. Прву ће обележити пад америчке империје. Изнурене финансијски и политички, као и остале империје пре ње, САД ће престати да управљају светом до 2035. године. После дуготрајне борбе, чија је актуелна финансијска и економска криза један од израза, Америка ће изгубити битку од капитала. Уследиће период поделе светске власти између једанаест нација и тржишта. Потом ће наступити три таласа: хиперимперија, хиперсукоб и хипердемократија. „Прва два а приори смртоносна. Трећи а приори немогућ”, пише Атали.

Већ од 2015. године главни изазов ће представљати виртуелна предузећа. Ако је интернет данас „суштински америчка колонија, у којој се говори енглески и у којој се богатство слива у матицу”, овај „седми континент” ће постати сила по себи, аутономни ентитет који остварује профит ван америчког континента. Нове политичке и информатичке силе довешће у питање финансијску, економску, политичку, идеолошку и естетску доминацију САД. У Јужној Америци, Европи, Африци, Азији, на Блиском истоку, америчка доминација ће бити одбачена.

Модел тржишне економије ће, такође, бити доведен у питање и он неће више бити синоним економског успеха или еколошке ефикасности. Сједињене Државе ће постати или социјалдемократија скандинавског типа или диктатура, вероватно једно за другим, пише Атали. Сличних лоших изненађења је већ било у историји, подсећа француски есејиста и наводи пример Мусолинија и Хитлера.

Између 2025. и 2035. године свет ће остати без господара и привремено ће имати више центара. Наступиће геополитичка борба за светску доминацију између држава са тржишном економијом и глобализованог тржишта. Свет ће се претворити у огромно бојно поље – наступиће доба хиперсукоба. Нације, пирати, плаћеници, терористи, мафије, верски покрети, диктатуре, демократије, наоружаће се новим врстама оружја и инструментима за надгледање, превентиву и ударе, који ће користити електронска, генетичка и нанотехнолошка достигнућа.

Једни ће се борити за новац, други за нафту, за воду, за веру, територију или слободу, за уништавање Запада или за одбрану његових вредности.

Знаци овог општег сукоба већ се распознају, пише аутор „Кратке историје будућности”: најразвијеније нације на варварско понашање реагују варваризмом, на страх одговарају егоизмом, на терор репресивним мерама.

Сваки сукоб биће крвавији од претходног и водиће у еколошку, економску, културну и политичку катастрофу. Повећаће се ризик од употребе нуклеарног оружја, а тиме и ризик од уништења човечанства.

Атали, међутим, верује да је другачији исход могућ. Он описује свет у коме ће се алтруистичке снаге побунити против свеопштег надзора, нарцизма и норми и успоставити нову, планетарну равнотежу између тржишта и демократије – хипердемократију. Његова утопија је утемељена у вечитој тежњи за бољим и праведнијим друштвом која је надахнула велике хуманистичке визионаре попут Томаса Мора и Карла Маркса, на које се француски есејиста позива. Алтруисти, забринути за судбину својих савременика и својих потомака, жељни да помогну и да иза себе оставе бољи свет, одбациће егоизам претходника и неће поверовати да су господари света. Уместо тржишне економије, у којој се свако одмерава са сваким, завладаће алтруистичка економија чији је принцип – што више дамо, више добијамо. Развиће се нова креативна класа чија ће достигнућа имати друштвену и уметничку вредност, а не само тржишну.

Нешто пре средине 21. века хипердемократија ће се одразити на међународне институције. Развиће се колективно добро под којим се неће подразумевати ни величина, ни богатство, ни срећа, већ заштита свега што чини живот могућим и достојанственим: климе, ваздуха, воде, слободе, демократије, културе, језика, знања. Колективно добро неће одређивати ни тржиште ни државе ни мултилатерални споразуми већ ће бити наднационално, што подразумева формирање планетарне владе. Тржиште ће бити контролисано како не би поново наметало своје законе.

Човечанство ће стремити томе да сви људи живе срећно. На свакоме је да допринесе да ова визија постане могућа.