Зараде од проституције и наркотика ушли у БДП

Бруто домаћи производ (БДП) од јуче се израчунава по новој методологији по којој је први пут у БДП урачунат приход од нелегалних послова – проституције и трговине наркотицима. На сајту Републичког завода за статистику (РЗС) јуче су осванули подаци о БДП-у од 1995. до 2013. године израчунати по овој методологији. Промена начина израчунавања БДП-а није уследила због високих прихода у поменута два незаконита посла који иначе увећавају бруто друштвени производ за 0,8 одсто, већ због потпуности обухвата БДП-а и због усклађивања са међународним стандардима, наводе у Републиком заводу за статистику. Ова институција испоштовала је препоруку Еуростата, Међународног монетарног фонда и ОЕЦД-а о спровођењу ове методологије, користећи искуства земаља попут Словеније, Мађарске Холандије...

– Ову методологију потписују све значајне међународне институције – Европска комисија, Међународни монетарни фонд, Светска банка, Уједињене нације, иза којих стоје све развијене земље у свету. Ми смо прихватили међународни концепт дефиниције производње (Систем националних рачуна (SNA2008 i ESA2010) и у бруто домаћи производ укључујемо све што се том методологијом сматра делом производње без обзира на то да ли потиче из легалних или нелегалних извора – објашњава за „Политику” Горан Радисављевић, један од руководилаца у Сектору националних рачуна Републичког завода за статистику.

Приход од проституције и трговине наркотицима израчунава се на основу званичних административних извора, али и истраживања Републичког завода за статистику и других релевантних институција у Србији, а користе се подаци и званичних међународних институција и организација.

– Када је реч о производњи и трговини наркотицима, да бисмо дошли до процене економских ефеката ових активности проучавамо производну и расходну страну његове процене: посматрамо по врстама, број зависника, потрошњу наркотика по кориснику, чистоћу наркотика и његову цену и на улазу у земљу и на улици. Приликом анализа користимо податке институција попут Завода за болести зависности и других здравствених установа, податке МУП-а, наша и међународна истраживања. У проценама се користе и информације полиције о запленама дроге, а прате се и међународни стандарди који се користе приликом категоризације заплењених наркотика. На основу свих тих података о производњи, промету и потрошњи обрачунавају се економске категорије националних рачуна овог нелегалног посла који учествује у бруто друштвеном производу – истиче Радисављевић

На сличан начин, уз помоћ података пре свега Министарства унутрашњих послова, РЗС-а али и других институција, процењују се економски ефекти бављења проституцијом.

– Обавеза укључења у БДП ефеката проституције и производње и трговине наркотицима постојала је и у ранијој методологији, али је већина земаља у Европи до сада није поштовала – наводи Радисављевић.

И држава ће, по његовим речима, имати користи од примене ове методологије, јер ће имати бољи увид у комплетну производњу у земљи, без обзира на то да ли потиче из легалних или нелегалних извора.

Приходи од крађа аутомобила и трговине људима се не рачунају

Због чега су у бруто друштвени производ укључени само приходи од проституције и трговине наркотицима, а не и зараде других врста криминала питамо Горана Радисављевића. „Радили смо анализе о „пословању” и у другим нелегалним активностима, пре свега трговини људима, али пошто ми посматрамо искључиво економску страну, оцењено је да та област не може битно да утиче на бруто друштвени производ. Што се тиче крађе аутомобила – она се не тиче производње којом се ми бавимо. Овде је реч само о промени власништва, пре свега, и нема повећања бруто додате вредности на нивоу државе. Анализирали смо и активности кријумчарења хране и пића, али смо проценили да њен ниво утицаја на бруто домаћи производ није довољно статистички значајан”, каже Радисављевић.

Усклађивање стандарда

Нову методологију обрачуна бруто друштвеног производа Републички завод за статистику примењује на основу препорука међународних институција, пре свега Еуростата, каже за „Политику” Миладин Ковачевић, заменик директора РЗС-а. Наша земља је у обавези да усклади домаће са међународним стандардима, што је у овом случају и учињено.