Конгресмени "чули" Анкару

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 17. октобра - Десетак овдашњих конгресмена је у последња 24 сата променило мишљење о међународном питању у коме су испреплетани интереси и принципи, туђа историја и сопствене потребе. Предност су дали интересима и потребама САД.

Опада, наиме, подршка нацрту конгресне резолуције којом би се "потврдило да је 1915. године почињен геноцид над Јерменима у Отоманском царству". До синоћ се рачунало, како у ударној данашњој причи извештава "Њујорк тајмс", да тај акт има обезбеђену већинску подршку у Представничком дому, али сада више нико "не сме да стави руку у ватру" да та већина још постоји.

Буде ли се осипање наставило тим темпом - предстоји један од већих и најбржих заокрета на америчкој политичкој сцени, поводом једног спољног, деликатног питања. Овде се, подсећају хроничари, становишта о таквим стварима - дуго и споро усклађују, а врло ретко мењају, поготову не "преко ноћи", као што најновији случај наговештава. "Мислим да је то добра резолуција која долази у страшно лошем тренутку", сажео је текуће расцепе конгресмен Мајк Рос, из Демократске партије која има већину и у парламенту и међу "спонзорима" резолуције. У одступници је и група његових страначких колега, који појачавају притисак на своју лидерку, председавајућу Представничког дома, Ненси Пелоси да одустане од најављеног стављања резолуције на гласање.

До преусмеравања ка преокрету - од подршке резолуцији ка одрицању од ње - дошло је, сматра се, пре свега из два разлога, рата и лобија. Рата у Ираку и појачаног лобирања у прилог Турској, која се овде сматра једним од кључних партнера у дејствима на највећем фронту данашњице.

Анкара је, наиме, запретила да ће - ако се нацрт о геноциду усвоји у Представничком дому - битно скресати војне везе са Америком и тако јој ослабити логистичку подршку операцијама у Ираку, као и тиме да би турске трупе могле да продру у Ирак да би се тамо обрачунале "са сопственим курдским побуњеницима који имају базе међу тамошњом својом сабраћом".

Прелазак турске војске преко границе приморао би ирачке снаге да узврате, што би Американце довело у крајње неугодан положај да се нађу између две ватре - два савезника. Од тога се овде највише стрепи, прецизира "Тајмс", позивајући се на изјаве "неколицине бивших званичника", који слуте да да би се посебно распламсало "курдско питање", јер би можда и Иран интервенисао у Ираку - против Курда, које Техеран оптужује слично као Анкара.

Курди на северу Ирака учвршћују своју аутономију, са обрисима конфедералне јединице у ирачким поделама по националној и верској (сада владајући шиити и до пре четири године владајући сунити). Суседи се прибојавају да се тако ствара основа за обједињавање Курда - што они поричу - расутих у неколико земаља…

На осипање подршке резолуцији прилично је утицао и протурски лоби. "Такве ствари се догађају кад се супротставите софистицираној кампањи подржаној милионима долара", каже демократски конгресмен Бред Шерман.

Ради се, заправо, о суми од око 15 милиона долара које је Анкара последњих година уложила за лобирање против резолуције о геноциду над Јерменима.

Само у последњих 13 месеци је за ту намену дала 3,2 милиона, забележено је у вашингтонском Министарству правосуђа.

Највећи њен лобиста је Роберт Ливингстон, бивши републикански конгресмен из Луизијане, у чији акциони фонд је инвестирала око 12 милиона долара. Верује се да су његовом заслугом спречени покушаји изгласавања спорне резолуције 2000. и 2004. године, као и да је садашње осипање подршке таквом акту добрим делом плод његових аранжмана.

Пара врти где бургија неће, пословица је која је можда нашла примену и у овом случају. Бивши демократски председавајући Представничког дома и претендент за председника САД Ричард Гепхард својевремено је подржавао резолуцију о геноциду над Јерменима. Сада јој се противи јер је као саветник једне правничке фирме прошлог марта почео да лобира за Турску, по уговору којим добија 1,2 милиона долара за годину дана, наводи њујоршки дневник.

Одмеравања су знатно шира и - индикативна. Јерменска дијаспора је овде знатно јача и активнија него турска. Али из Јеревана је за "ствар резолуције" уложено, од августа прошле до априла ове године, само 300.000 долара, што је сума 10 пута мања од пристигле из Анкаре.

Почетну предност, у најновијем заплету, остварио је лоби Американаца јерменског порекла који чини значајну изборну базу неколицини калифорнијских конгресмена међу којима је и Ненси Пелоси. Али, онда се појачало дејство турског лобија - са знатно већим капиталом…

Последњих недеља је, рачуна се, више од 20 конгресмена повукло подршку резолуцији, против које појачано делује и Бела кућа. Судбина тог нацрта је, кажу, сада неизвесна.

Аналитичаре брине - испољено лелујање америчких политичара о тако битном питању као што је геноцид. Негде га признају и осуде, а негде не. Сходно овдашњим интересима, више него чињеницама и принципима.