Кисинџер планирао напад на Кубу

Амерички државни секретар Хенри Кисинџер је пре скоро 40 година детаљно разрадио план ваздушних напада на Хавану при чему је саветовао да треба „разлупати Кубу”, откривају управо објављена владина документа са којих је скинута ознака тајности.

Кисинџер (91), добитник Нобелове награде за мир због улоге у завршетку Вијетнамског рата, био је толико љут због кубанске војне интервенције у Африци да је 1976. са другим високим званичницима направио нацрт одмазде. Тадашњег председника Џералда Форда саветовао је да САД пре или касније морају да „сломе Кубанце”.

Откриће је подржало тезу Кисинџерових критичара о томе да је Нобелова награда за мир отишла једном од најратоборнијих америчких званичника, ако не и самом ратном злочинцу. Док је Кисинџер креирао америчку безбедносну и спољну политику, на југоисточну Азију изручено је четири милиона тона бомби, немилосрдно су гађане цивилне мете и са земљом сравњивана читава села укључујући илегално бацање тепих-бомби на Камбоџу.

Са ЦИА је радио на свргавању Салвадора Аљендеа и спровођењу државног терора у неколико земаља Латинске Америке да би се сузбио сваки левичарски утицај. Подржавао је диктаторске режиме од Пакистана до Пиночеовог Чилеа.

Сада материјали Председничке библиотеке Џералда Форда, обелодањени на захтев једне истраживачке групе, откривају и да је оформио радну групу која је радила на бомбардовању кубанских лука и војних положаја, слању маринаца у Гвантанамо, војну базу САД на Куби, и војној блокади карипског острва.

Кисинџер је јасно предвидео да би све то могло да значи отворени сукоб са СССР-ом јер је то било време хладног рата када је Москва изразито подржавала комунистички режим Фидела Кастра успостављен у америчком дворишту после револуције 1959. године.

Колико 1962. године, две силе замало су увукле свет у рат до истребљења због америчког противљења инсталирању совјетских нуклеарних ракета на Куби. Годину дана раније, САД су безуспешно пробале да свргну Кастра. 

Кисинџер, који је предводио дипломатију САД од 1973. до 1977. и био тамошњи саветник за националну безбедност од 1969. до 1975. године, размишљао је да тајним каналима успостави комуникацију са Кастром. Од тога је одустао чим је чуо да је Хавана 1975. године у Анголу послала војнике као испомоћ тамошњим левичарским снагама у сукобу са десничарском герилом и Јужном Африком, подсећа „Њујорк тајмс”.

То што се Куба укључила у збивања у Африци супротно жељи САД, Кисинџер је схватао готово као личну увреду и био је апсолутно бесан. Питер Корнблух, аутор књига о америчкој политици према Чилеу и Куби и директор огранка за Кубу унутар Националног безбедносног архива (невладин архив), каже да је Кисинџер крајње агресивно говорио о казни која се мора нанети непослушном режиму у суседству.

„На самом крају заиста изванредних напора за нормализацију односа, Кисинџер је био увређен што је једна мала земља могла да сруши његове планове за Африку”, оценио је Корнблух додајући да се секретар припремао да „империјалну силу САД” поведе на Кубу.

Он сматра да је Кисинџер био спреман да после избора за председника 1976. предложи рат против Кастра, али да му је идеја пропала јер изборе није добио Форд, већ демократски кандидат Џими Картер. Материјали откривају и да је Кисинџер, који је одбио да коментарише ова сазнања, саветовао врху државе да напад мора бити силовит и одлучан „јер нећемо добити награду ако војну силу користимо умерено. Ако се одлучимо за блокаду, она мора бити немилосрдна”.

Историчари сматрају да је ово врло значајно откриће јер су се појавили докази да је Америка могла да уђе у рат са Кубом или СССР-ом баш у тренутку када је завршавала вијетнамску авантуру. Френк Мора, некадашњи званичник Министарства одбране, данас директор Латиноамеричких и карипских студија на Међународном универзитету Флориде, каже да су га војни планови Кисинџера оставили без текста:

„Када чујете да је Кисинџер говорио како је говорио, помислите да мора да је Куба извршила инвазију на цео континент.”

Иако годинама није у врху америчке политике, Кисинџер и даље побуђује велику пажњу као један од најцењенијих аутора на тему међународних односа. Као заговорник реалполитике и равнотеже снага међу великим силама, огласио се и поводом сукоба у Украјини оценивши да она треба да буде финландизована, односно неутрална да не би провоцирала конфликт између Запада и Кремља.

Управо је изашла и његова нова књига „Светски поредак” у којој је пропустио да објасни оно што је читаоце највише занимало, а то је зашто су Ричард Никсон и он продужавали и ескалирали Вијетнамски рат.

На питање о својој улози у трагедији са огромним бројем настрадалих небораца и оптужбама да је ратни злочинац, Кисинџер је одговорио да је Обама напао више мета него Никсон као и да је у Камбоџи страдало мање цивила него у ударима дронова садашњег председника.