Ратни бубњеви у Анкари

Специјално за "Политику"
Истанбул, 18. октобра – Посланици парламента у Анкари су, према очекивањима, огромном већином гласова дали одрешене руке генералима да могу да упадну у северни Ирак и тамо се обрачунају са курдским герилцима. Одлука је чак пропраћена дуготрајним аплаузом.

У Меџлису је за владин предлог гласало 507 посланика. Само представници мале  прокурдске Демократске народне партије – њих 19, опет према очекивању – били су против, пошто би то, према њима, угрозило стабилност у региону. Одлука је одмах ступила на снагу и, према уставу, важиће 12 месеци.

Премијер Тајип Ердоган је задовољан: овим потезом влада је умирила армијски врх и јавност која од ње тражи да се већ једном стане на пут курдским герилцима који имају базе у суседној земљи. Али, то не значи да ће аскери и тенкови истог часа кренути у прекограничну офанзиву. "Турска ће деловати одлучно, али са здравим разумом када то буде неопходно и када за то дође време", изјавио је он после гласања у парламенту. Када ће се то десити, није рекао.

Притисак на Америку

Турска се, после гласања у Меџлису, нашла у средишту светске пажње: упозорења су стигла из НАТО-а, Уједињених нација, Европске уније, Багдада и Вашингтона. Она би се могла свести у једној реченици: треба дати предност дипломатији над тенковима. Једино је сиријски председник Башар Асад, који се затекао у Анкари, подржао турску војну интервенцију у Ираку. "Ми одобравамо то турско легитимно право и подржавамо такву операцију."

Анкара овом одлуком жели да изврши притисак на Багдад, а пре свега на Вашингтон, да коначно обуздају припаднике забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) који имају базе у северном Ираку и одатле нападају циљеве у Турској. У Белој кући су приметно забринути, јер би упад значио отварање новог фронта у Ираку. Сценарио би могао да буде апокалиптичан: влада у Багдаду би, уз подршку Американаца, морала да брани свој суверенитет, у сукоб би могли да се умешају Иран и Сирија, који такође имају проблеме са Курдима. Један релативно миран регион истог часа би се претворио у пакао, пошто ни ирачки Курди, не би седели скрштених руку.

"Ми смо јасно ставили до знања Турској да није у њеном интересу да шаље своје трупе у Ирак", одмах после одлуке у Анкари упозорио је председник Џорџ Буш. Он је потврдио оно о чему и досад незванично говоркало: Анкара већ има известан број војника у северном Ираку. Ради се, како тврде медији, о 1.500 специјалаца који на лицу места прате активности припадника ПКК.

Упозорења са свих страна

На границама Турске, Ирака, Сирије и Ирана живи више од 20 милиона Курда, који теже уједињењу и стварању независног Курдистана. Припадници тог народа су се, као савезници Американаца, у северном Ираку, већ изборили за многа аутономна права. У околним земљама се страхује, мада се то званично не каже, да би то могла да буде заразна клица сепаратизма на ширим просторима, све до стварања "великог Курдистана". То би довело до тоталног поремећаја равнотеже снага у иначе ровитом региону. Американци такав хазард сигурно неће дозволити, јер се тако лако не би могли извући из ирачког песка.

Тога су свесни и у Багдаду, који већ четири године крвари у сукобима са противницима режима. Премијер Нури ал Малики је јуче, уочи самог гласања у Меџлису, телефоном разговарао са Ердоганом у последњем покушају да спречи усвајање спорне одлуке. "Наша влада је одлучна да блокира терористичке активности ПКК-а на ирачкој територији." Али то није имало одјека у Анкари. Он је најавио долазак једне делегације која ће се, заједно са домаћинима, договарати како да се стане на пут курдским сепаратистима и терористима.

Преко неких медија огласили су се и припадници ПКК-а. Један од њених лидера Мурат Карајалин је поручио Анкари. "У случају војне интервенције у северном Ираку чека вас вијетнамски начин ратовања."