Национални блок са ДС није могућ

На изборе за председника Демократске странке Србије, који ће се одржати у недељу, Санда Рашковић Ивић ће изаћи уверена да има подршку 88 општинских одбора и подршку омладине, насупрот подршци од 53 општинска одбора њеном противкандидату потпредседнику странке Милошу Алигрудићу.

Петицијом оснивача странке у којој подржавају Алигрудића ствара се утисак да су стари чланови ДСС за њега а новији за вас?

То је само питање утиска, јер тамо има 23 потписа, али има такође много старих чланова који подржавају мене. И сви председници омладине од оснивања па до данас подржавају мене, а они су ипак нека врста старих чланова.

Да ли је национални блок који намеравате да окупљате могућ, на пример, против Вучића а са ДС?

Национални блок са ДС није могућ зато што је ДС први напустио национални блок који је формирао Коштуница онда када је изгласаван митровдански устав 2006. године. У том националном блоку који је имао неформални карактер сем ДСС био је ДС, СРС и СПС. Ми смо из Викиликсових тајних депеша сазнали када је и на који начин ДС напустио тај национални блок и да при томе никада није показао ни мало самокритичности према свему што је учињено држави. После су га напустили радикали који су прерасли у другу странку и СПС који је са ДС направио власт 2008. године. Влада је пала када је ДС и јавно, почетком марта, показао да не жели да следи заједничку националну политику са ДСС и зато је тадашњи премијер Коштуница вратио мандат народу.

Да ли вам импонује када вас пореде са Марин Ле Пен?

Свакако, ценим њену политику у делу у коме је она антиглобалиста, евроскептик и у коме се залаже за Француску пре свега, као што се ја залажем за Србију пре свега. Марин Ле Пен се залаже за велики савез, од Лисабона до Владивостока, који ја видим као шансу за Србију. ДСС би могао да буде носилац те идеје, јер би у том савезу Србија могла да постане срце, а не сиромашна периферија, као што је у случају са ЕУ.

Има ли истине у тврдњама ваших страначких противника да увођењем појма суверенизма ревидирате Коштуничину заветну идеју неутралности?

Мислим да је идеја неутралности као стратешко опредељење одлична идеја за Србију. Али само је питање како до ње доћи: да ли само седети и чекати да се створе услови у друштву и да ДСС и даље пропада или показати неку активност, ући у један суверенистички национални блок, направити пробој према парламенту, у коме би се чуо глас евроскептика, суверениста, оних који се залажу за слободну и суверену Србију. Али наравно није довољно само ући у скупштину, то је први циљ. Други је да се с временом профилишемо тако да можемо поново да дођемо на власт, то јест да помогнемо да Србија крене у другом правцу.

На том путу за скупштину било би добро знати где су се погубили гласачи ДСС-а и да ли су спремни да се врате.

Мислим да су спремни да се врате, људима треба јасно објаснити политику ДСС-а, бавити се свакако државотворним темама, јер ми јесмо странка која је препознатљива по томе, али говорити и о „малом човеку”, о његовим проблемима, повезивати те велике теме са свакодневним животом. Рецимо, потребно је пензионерима и људима којима сада отимају плате и отпуштају их са посла јасно рећи да је то повезано са прикључењем ЕУ, јер наша сарадња са ММФ-ом (читајте Брисел, односно ЕУ) јесте једна од обавеза да бисмо ушли у ЕУ.

Када сте рекли да неке „сиве еминенције” из ДСС-а треба да оду, у супротном табору су тврдили да се залажете за „декоштунизацију” странке.

Било би јако тужно када би неколико људи који су заиста били сиве еминенције у странци персонификовале Коштуницу. Мислим да цео ДСС чува његов лик. То није „декоштунизација”, то је напросто потреба да се из наше странке искорене неформални центри моћи који су били узели маха и који су делимично и заслужни за то што смо постигли овакав резултат.

Постоји ли други излаз за ДСС осим националног блока и за Србију без везивања за Русију?

ДСС је странка од које се већ годинама очекује да поведе окупљање националног блока. О томе је било речи и пред изборе 2012. и 2014. године.

И тада је Коштуница одлучио да се не уједињује ни са ким.

У председништву је преовладало мишљење, а и код бившег председника Коштунице, да ДСС може сам. Природно је да ко ради тај и греши. То је била грешка, јер се видело да је 12 одсто националних гласова остало испод црте. Поред тога, ДСС треба у националном блоку, не да прави нову странку, него покрет појединаца, удружења и странака које су еврокритичари и евроскептици. Да окупи све људе који су за слободну и суверену Србију и за економски патриотизам.

-----------------------------------------------------------------------

Мењати приступ и тактику

Занимљиво је да ви рачунате на већ постојеће националне снаге, док Алигрудић рачуна на освешћивање странака од евроскептицизма.

Освешћивање од евроскептицизма не може да се дешава без критичне масе коју морате да привучете неким другим идејама, односно новим акцијама. Коштуница је са ДСС добио четири одсто. Ја не знам како би било ко од нас који дође после њега, а који нема ни ту харизму ни државничко искуство, ако иде истом стазом, могао да рачуна на бољи резултат него што је он постигао. Према томе, треба мењати нешто у приступу и тактици.