Злочине над "избрисанима" бране прописима

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 19. октобра – У окружном суду у Љубљани одржан је главни претрес поводом тужбе коју против представника "избрисаних" Александра Тодоровића воде некадашњи министар полиције Андреј Штер, некадашњи државни секретар МУП-а Славко Дебелак и његова десна рука Аленка Месоједец-Првиншек, подсекретар, задужена за странце и држављанство. У публици је седело неколико "избрисаних" и Драгојла, Весна и Ранка, сестре и ћерка "избрисаног" а затим ликвидираног Драгомира Петроњића из Цеља. Сви они су током суђења Тодоровићу у рукама држали Драгомирову последњу фотографију.

Адвокат оптужбе затражио је да се "фотографије одстране, јер ремете ред и мир", али је судија захтев одбила, па су Драгомирове слике остале у судници до краја рочишта, чији је наставак заказан за 15. новембар. Тужиоци Тодоровића терете за клевете изречене 6. марта 2003. после емисије "Трења" (варничења) комерцијалне ПОП ТВ у којој су заједно учествовали. Тема су били "избрисани", баш у време када је десница са Јанезом Јаншом на челу (тада у опозицији) водила кампању којом је омела спровођење одлука уставног суда да се свим "избрисанима" аутоматски врате сва изгубљена права од момента незаконитог брисања (26. 2. 1992).

Водитељ "Трења" Урош Слак довео је у студио и ветеране рата за Словенију 1991. Они су дошли у ветеранским униформама, чиме је дебата о исправљању неправди "избрисанима" претворена у гладијаторску арену, где су представници власти "тадашњим прописима" бранили чињеницу да су незаконито не само масовно кршили људска права људи пореклом из других република некадашње СФРЈ, већ и да су били активни учесници тајног бирократског етничког чишћења у Словенији. Извођачи брисања су уз оркестрацију публике доказивали да су "избрисани" непријатељи словеначког друштва, односно шпекуланти који би да од вредних грађана Словеније наплате одштету која им не припада. Тодоровић се у успаљеној атмосфери упињао да докаже да некадашњи официри ЈНА (који су са породицама остали да живе у Словенији и нису осуђени ни за какав злочин) чине свега 2,6 одсто популације "избрисаних", поред око 3.000 избрисане деце и неколико десетина хиљада људи свих доба, професија и старости.

После емисије у којој су гледаоци, како они у студију тако и они код куће, ватрено навијали против враћања људских и других права "избрисанима" од 1992. наовамо, не обазирући се на аргументацију да ти људи таворе на маргини друштва практично "цивилно мртви", без докумената, запослења, здравственог осигурања и потпуно зависни од својих уништених и осиромашених породица, уредник "Трења" позива учеснике у локал под кровом ПОП ТВ. "Као кад би неко у студио стрпао Визентала и званичнике Трећег рајха да диване о људским правима Јевреја 1941, а после и на пиће", упозорава један од сведока догађаја. Укратко, Тодоровић, који је био мета грубих напада током емисије, губи живце, посебно зато што су организатори у кафић довели и публику – ветеране рата за Словенију који су у студију симболизовали "праву страну", насупрот "издајницима".

Тодоровић је, према оптужници, увредио част и добро име тројке јер је изрекао псовке на њихов рачун, а кључно је да их је назвао "фашистима", људима који нису "за цивилизован свет", које треба "послати у Хаг". Тужиоцима смета то што су Тодоровића чули новинари ПОП ТВ, па би због претрпљеног "душевног бола" да од Тодоровића наплате по 2.000 евра. Ако се зна да је Тодоровић захваљујући незаконитом брисању без могућности запослења већ 15 година, и да с тешкоћом купује и карту за аутобус од Птуја до Љубљане како би присуствовао суђењу, онда је јасно да наоко симболична свота није нимало скромна.

Да подсетимо, Славко Дебелак је подређенима 27. 2. 1992. послао депешу којом је полицајце поучио да без писмених одлука депортују "избрисане" ван Словеније, пошто је дан раније извршено тајно брисање људи из регистра сталног пребивалишта, већином Срба. На основу Дебелакове депеше у Цељу је ухапшеног Петроњића, Србина родом из Приједора, 3. септембра 1992. полиција незаконито предала ратом захваћеној Хрватској; Драгомир је од тада важио за несталог, све док његови посмртни остаци, са видним траговима мучења и рупом од метка на потиљку, нису идентификовани 25. 9. 2007, пошто су ископани из масовне гробнице код Јајца.

Дебелак, Штер и Месоједец-Првиншекова туже Тодоровића јер их није "у Хаг слао на туристичко путовање", а што се фашизма тиче – па, само су радили по тадашњим законима и налогу државног врха. Државни врх су 1992. чинили премијер Алојз Петерле (кандидат за председника државе), министар полиције Игор Бавчар (данас шеф управе "Истрабенца"), министар одбране Јанез Јанша (данас премијер) и председник Милан Кучан (данас пензионер). То што је уставни суд законе којима се правдају – поништио, код тужиоца не изазива грижу савести. Штавише, Дебелак, Месоједец-Првиншекова и Штер већ су најавили (као да је пресуда Тодоровићу готова ствар!) да се одричу тих 6.000 евра у корист деце палих бораца за Словенију 1991.