Пет издања „Србије у Великом рату”

– У издавачкој и укупној културној атмосфери – године која је за нама, криза се продубила. Та криза потреса саме темеље књиге, поготово класично схваћеног дела: књижевност, уметност, наука. Криза је економска и културна, али има и своје моралне и политичке димензије. Највећа је, ипак, криза духовности – упозорава Драган Лакићевић, главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге.

Српска књижевна задруга, која постоји 122 године, додаје Лакићевић, и у овако тешкој ситуацији, успела је да објави, између два Сајма књига, тридесетак нових издања, без иједног динара државне помоћи.

С друге стране, Задругин програм није у милости читалаца који имају новац за куповину књига, а није ни у видокругу огромне већине медија, изузев државне телевизије и два стара београдска листа, који се још штампају ћирилицом. Приватне телевизије и латиничне новине углавном нису заинтересовани за књигу, не само ову са знаком Чика-Јове Змаја.

Ипак, пред читаоцима, на Сајму књига, биће ново, редовно 106. „Коло”, са бројевима од 710 до 716. На више од две и по хиљаде страна, и ове године, имају седам књига из области старе и нове, светске и српске књижевности, уметности и науке.

Књигама 106. „Кола” претходи монументална монографска синтеза Лазара Трифуновића „Српско сликарство 1900–1950”. У штампи је и научна рекапитулација вишедеценијског изучавања проф. Злате Бојовић: „Историја дубровачке књижевности”. Изабране елегије Секста Проперција, римског песника са краја старе ере, превео је и научно опремио проф. Гордан Маричић.

„Античке теме”, избор великих знања и научних синтеза академика Слободана Душанића, сачинили су професори Владета Јанковић и Жарко Петковић. Велики зналац народне књижевности проф. Ненад Љубинковић бави се етномитолошким трагањима и промишљањима древне културе, под насловом „Наши далеки преци”, с предговором др Бранка Златковића.

Избор српске поезије посвећен је Петру Пајићу, који идуће године пуни осамдесет година, а његово песништво осветљава проф. Радивоје Микић. Изненађење и откриће „Кола” представља нови роман Славице Гароње „Повратак у Аркадију”, поетско-психолошка потрага за уточиштем душе у завичају-детињству којег више нема. Предговор је написао др Душко Бабић.

Књига године у СКЗ јесте „кратка историја” проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића „Србија у Великом рату 1914–1918”, која је, у издању СКЗ и Београдског форума за свет равноправних, доживела пет издања – два на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику.

Међу историјским издањима СКЗ, ваља поменути и друго издање успеле монографије „Александар Обреновић – владар на граници векова, сукобљени светови” проф. Сузане Рајић.

У Малој библиотеци низ атрактивних дела савремене књижевности: дневници и беседе Рајка Петровог Нога „С мене на уштап”, роман у низу реминисцентних приповедних целина сликарке Љубице Мркаљ „Испричавалице”, студија Ђорђа Јанића „Доситеј и доситејевштина”, песничке књиге Љубице Милетић, Данила Јокановића, Баја Луковића, као и мали експеримент више српских песника који су превели изабране песме савремене руске песникиње Јекатерине Пољанске, чији избор СКЗ објављује двојезично.

Ту су и два зборника са Задругиних научних конференција: „Огњено перо Новице Тадића” и „Српски језик у огледалу Српске књижевне задруге”. Посебно издање је и друга књига интервјуа Моме Капора из последње деценије 20. века – „Сентиментални рат и мир Моме Капора”.

И једна лепа вест: Задруга и Матица српска, сестринске установе основане у 19. веку, враћене су на своја стара места у Арени, одакле су прошле године биле скрајнуте.