Наплата екстрапрофита – пуцањ у празно

Пре него ли Пореска управа крене у амбициозну наплату једнократног пореза од богаташа и естраде, који су наводни екстрапрофит стекли коришћењем посебних погодности током деведесетих, надлежни треба да објасне како мисле да наплате овај порез, будући да ова потраживања, према Закону о облигационим односима, застаревају после десет година, што је овде више него јасан случај.

Како стоји у одлуци ондашњег Савезног уставног суда из 2002, „несагласним Уставу проглашене су одредбе Закона о екстрапрофиту које регулишу подношење пореске пријаве, али и непримењивање одредби о застарелости Закона о облигационим односима”.

Управо је то оно што Пореску управу данас спречава, а екстрапрофитере штити да им се порез наплати после 12 година.

У Пореској управи, међутим, као да не признају одлуку тадашњег Савезног уставног суда, већ, према писању медија, наводе да постоји много других правних могућности да се екстрапрофит наплати иако је прошло 12 година, али да не желе да откривају мере које ће применити да им неко не би покварио посао.

Може ли Пореска управа може да буде изнад одлуке суда? Упућени у ову проблематику кажу да то није право питање – већ да ли знају каква је правна последица покушаја наплате екстрапрофита пошто је рок истекао. Сви они који добију решење да плате овај порез могу да се позову на одлуку тадашњег Савезног уставног суда и да одбију налог Пореске управе. У случају судског спора, „екстрапрофитери” сигурно га добијају.

Није ствар у томе, кажу правници, да ли неко хоће да оспори акцију Пореске управе, већ да ли је нешто уставно или није.

Члан 31 Закона о екстрапрофиту, донет пре 13 година, јесте предвидео да нема потраживања када је у питању тај пропис, али је тај члан годину дана касније оспорен. Да није оспорен, био би повређен Закон о облигацијама, тврде  правни стручњаци.

– Према Закону о пореском поступку и пореској администрацији, апсолутна застарелост је десет, а релативна пет година – каже за „Политику” Ђерђ Пап, један од бивших директора Пореске управе у чије се време управо и кренуло с наплатом екстрапрофита.

Тумачећи тако закон, наплата једнократног пореза више није на снази, јер је прошло више од 10 година откада је донет, каже он и додаје да  не може да претпостави зашто се свих ових година Закон о екстрапрофиту није примењивао и зашто је узимање пара од браће Карић, око 70 милиона марака за „Мобтел”, последњи у низу догађаја који враћају причу на екстрапрофит.

– Оно што је могло да се наплати од екстрапрофитера од 2002. до 2005, наплаћено је. Од браће Карић је узето убедљиво највише пара за „Мобтел”. Све после тога је толико мало да је занемарљиво за буџет. Више пара би се нашло када би се кренуло у опсежну контролу рада на црно него што се то очекује од екстрапрофита – истиче он.

Много би боље било, каже извор „Политике”, упућен у рад Пореске управе, да се из фиока филијала пореских управа широм Србије извуку предмети о наплати јавних прихода, који би донели између 10 и 15 милијарди динара, а не да се чека да и ти предмети застаре, па да их се неко сети после 10 година.

Извор из Пореске управе каже да они после 2004. никоме више нису ни слали решења о наплати пореза на екстрапрофит, већ су предмети стајали у фиокама. А потом је, пошто је одредба овог закона проглашена неуставном, већина екстрапрофитера тражила повраћај својих пара.

Много захтева за повраћај новца стизало је порезницима током 2008. и 2009, на шта су се из Пореске управе вадили да су загубили предмете. Пап каже да се сећа да су судови Пореској управи враћали велики број решења о наплати пореза на екстрапрофит на поновно одлучивање и да се подигла велика прашина када је плаћени порез враћен браћи Карић, пошто је Врховни суд претходно оспорио решење Пореске управе.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже за наш лист да одлука да се екстрапрофит наплаћује онима који су се обогатили деведесетих, а да се при том не спомињу актуелни богаташи, није у реду, јер екстрапрофитера има и сада.

Упитан да ли му све ово личи на политички популизам, по систему „ево смањујемо плате и пензије, па ћемо ударити и на богате, али из деведесетих”, Арсић каже да тога сигурно има и то највише у овој одлуци да се наплаћује екстрапрофит.

– Држава треба да подвуче црту и каже да ли ће наплаћивати овај порез ретроактивно или не. И да ли прихвата одлуку тадашњег Савезног уставног суда да овај порез застарева или не, како га не би свако тумачио како му одговара – објашњава он.

Право питање је зашто се у међувремену овај закон није спроводио. Неко то треба да објасни, закључује Арсић.