Црна Гора проглашава устав

Подгорица – Нови Устав Црне Горе, који је двотрећинска посланичка већина усвојила прошлог петка, биће званично проглашен данас у црногорском парламенту, чиме ће Уставотворна скупштина, у истом саставу, наставити рад као "редовна", а престаће и функција њеног Уставног одбора.

За нови устав гласали су посланици владајуће коалиције Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије и опозиционих Покрета за промене, Бошњачке странке и Либералне партије.

Против су били представници Српске листе, Социјалистичке народне партије, Народне странке и Демократске српске странке, док посланици три албанске партије нису присуствовали гласању.

Према новом уставу, Црна Гора је грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права.

Основни печат новом црногорском уставу дала је одлука прошлогодишњег референдума о независности, што је јасно истакнуто и у уставној преамбули, у којој се 21. мај 2006. године наводи као кључни датум црногорске историје и главна водиља њене будућности.

Иако је Црна Гора дефинисана као грађанска држава, у уставној преамбули су побројани и сви народи који живе у њој, осим Рома.

Наводи се да су то Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани и Хрвати, по редоследу са последњег пописа становништва из 2003. године.

Тај редослед, међутим, није поштован када је у питању опредељивање грађана за језик којим говоре, јер је готово 64 одсто становника Црне Горе тада казало да говори српским језиком.

За разлику од тога, као и од свих претходних шест црногорских устава, у којима је традиционални и лингвистички етаблирани српски језик био одређен као службени, у новом уставу то је црногорски језик, док су као језици у "службеној употреби" назначени српски, босански, албански и хрватски.

Питање вере и верских институција, следеће из реда тзв. идентитетско-националних питања, у новом уставу је решено тако што су традиционалне и у досадашњим највишим правним актима назначаване Православна црква, Исламска заједница и Римокатоличка црква сврстане у категорију "верских заједница", "слободних и одвојених од државе".

Владајућа већина одбила је предлог већине опозиционих партија да се традиционална црвено-плаво-бела тробојка, поред новоуведене црвене државне заставе, поново озваничи као народна застава, као и њихов захтев да се из химне уклоне две строфе стихова црногорског усташе Секуле Дрљевића.

Из владајуће коалиције наговештено је да ће неке измене у изгледу државних симбола бити извршене посебним законом, а како тврде црногорски медији, прве "жртве" биће крстови у државном грбу, који треба да буду уклоњени.

Питање црногорског држављанства и евентуалног двојног држављанства, око кога су се у процесу доношења устава такође жестоко ломила копља између власти и опозиције, вољом владајуће већине решено је на прилично рестриктиван начин, нарочито у односу на још важећи устав, који је прописивао да се држављанство не може одузети без личног пристанка на то.

Према слову новог устава, сви држављани Црне Горе, који су на дан проглашења независности, 3. јуна прошле године, имали то држављанство, моћи ће да га задрже, независно од тога да ли су већ били стекли и неко друго.

Они који су од тада стекли и неко друго држављанство, задржаће црногорско до потписивања билатералног споразума са земљом о чијем се држављанству ради, али најдуже годину од усвајања устава.

Опозиција је упозоравала да се на тај начин врши национална селекција грађана и штите они држављани Црне Горе који су до дана проглашења независности, поред црногорског, стекли и држављанство друге државе, односно готово сви Хрвати, махом Албанци, а делом и Бошњаци и Муслимани.

У том опозиционом блоку сматрају да су новом уставном одредбом директно дискриминисани Срби у Црној Гори, којима се прети одузимањем црногорског држављанства, јер желе и држављанство Србије.

Том нормом, како истичу, угрожено је и црногорско држављанство такође великом броју црногорских држављана у Србији, који раније нису имали потребу да траже српско држављанство, јер су до дана проглашења црногорске самосталности живели у својој, заједничкој држави.

Строгом применом те нове уставне норме Црна Гора би могла постати једина држава на свету која би се одрекла више од половине својих држављана, било да живе у њој, или у Србији.

Уставом је прописано да се председник државе бира на непосредним изборима, на пет година, а иста особа може имати највише два мандата.

На ту функцију може бити биран једино држављанин Црне Горе, који у њој има пребивалиште најмање 10 година, у последњих 15.

Предлог за промену устава може поднети председник, влада, или најмање 25 посланика, а он ће бити усвојен уколико за њега гласа две трећине посланика.

За успех евентуалног референдума о промени устава, неопходна је тропетинска већина, односно да се за то изјасни 60 одсто свих бирача уписаних у бирачки списак.

Законом о спровођењу устава, који ће такође сутра ступити на снагу, предвиђено је да се ванредни парламентарни избори у Црној Гори одрже крајем 2009. године, неколико месеци пре него што је требало да буду одржани редовни.

(Танјуг)